Policija i obaveštajne službe prisluškuju bez ikakve kontrole

Naime, sud je taj koji odobrava tajni nadzor i snimanje, ali nema uvid u to kako se taj proces sprovodi. Veoma često se pored osoba koje se zbog krivičnog postupka prisluškuju, snimaju i razgovori osoba sa kojima je ona u kontaktu, što je nezakonito.

Advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda, podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, predlažući da kontrolu nad tajnim praćenjem i snimanjem preuzmu sud i tužilaštvo, „a ne organi izvršne vlasti kao što su policija i BIA“.

– U većini okolnih zemalja, čije zakonodavstvo u ovoj oblasti je gotovo identično našem, odredbe po kojima policija i obaveštajne službe jedine kontrolišu ko se prisluškuje su proglašene neustavnim. Sudovi daju ovlašćenja za tajno snimanje, ali s obzirom da nad njim nemaju kontrolu, gotovo uvek dolazi do kršenja prava na privatnost – kaže Perović za Danas. On dodaje da zakon omogućuje policiji ili BIA da zloupotrebe ovlašćenja i da je, istražujući ovu oblast, utvrdio da se veoma često prisluškuju osobe koje nisu obuhvaćene odlukom suda.

– Ukoliko postoji nalog da se prisluškuje osoba A a ona kontaktira osobu B, koja potom razgovara sa osobom C… Policija nema pravo da prisluškuje nikog drugog do osobe A, a veoma često se snimaju razgovori svih navedenih u lancu – ukazuje naš sagovornik ističući da su odredbe Zakonika o krivičnom postupku u toj oblasti u suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

– Neodređene i neprecizne pravne norme ostavljaju prostor proizvoljnoj proceni policije, BIA i VBA, dok zakon ne obezbeđuje odgovarajuću sudsku kontrolu u sprovođenju njihovih mera – naglašava Perović.

Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podseća za Danas da je kao poverenik godinama ukazivao na to da službe raspolažu prevelikom ovlašćenjima i upozoravao na paradoksalnu situaciju da pritom krše ustavne garancije. Skupština je svojevremeno izglasala zakone po kojima su službe imale pravo da pristupe takozvanim „zadržanim podacima“ koje čuva operator telefonije (ko, s kim, odakle, koliko dugo razgovara…), dok je za prisluškivanje bila potrebna odluka suda.

– Sve vreme smo tadašnji ombudsman i ja insistirali na tome da je to loše, pogrešno, u suprotnosti sa Ustavom, ali trebalo je dugo vremena, uključujući i pobedu na Ustavnom sudu, koji je 2013., prihvatio naš predlog za ocenu ustavnosti zakona o elektronskim komunikacijama i ocenio odredbe neustavnim, da bi naši stavovi konačno bili prihvaćeni – ističe Šabić za Danas. On dodaje da su nakon toga menjani zakoni o BIA i VBA i VOA, i sad je, bar na papiru, nesporno da je za bilo koji pristup podacima potrebna odluka suda.

– Pravno, to je nesporno, faktički to nije moguće kontrolisati. Nadzor nad operatorima mobilne telefonije je svojevremeno pokazao da je broj pristupa „službi“ i policije zadržanim podacima zabrinjavajući, enormno veliki i da službe imaju direktan on lajn pristup tim bazama podataka. Takve tehničke mogućnosti on lajn pristupa imaju i danas a praktično je nemoguće znati da li ih koriste samo na osnovu odluke suda – ukazuje Šabić. On dodaje da su svojevremeno ombudsman i poverenik predlagali plan „14 tačaka“ koji je mogao uspostaviti efikasnu kontrolu zakonitosti ali taj plan, iako verbalno podržan od političkog vrha, nikad nije realizovan.

– Uvedena je nekakva zakonska obaveza da službe i MUP o broju preduzetih mera godišnje izveštavaju poverenika ali je ona (svesno ili slučajno) neprecizno i nejasno artikulisana tako da se izveštaji podnose po različitoj metodologiji i različito klasifikuju, pa ih npr BIA i VBA tretiraju kao „tajne“ a MUP ne. Svakako, mali im je praktičan značaj – kaže Šabić.

 Šabić: Podatke samo sud odobrava

Rodoljub Šabić smatra da pristup podacima o komunikaciji ne bi trebalo da dozvoljava niko sem suda. „Mislim da je tužilaštvo nizom svojih postupaka bacilo senku na sopstvenu spremnost da štiti zakonitost“, zaključuje Šabić.