Na gej paradi nećete moći da prepoznate ko je pripadnik podzemlja, a ko policajac koji obezbeđuje Patrijaršiju, glase pojedini komentari po internet forumima, ali ne na temu parade, nego sukoba i kriminala u vrhu policije. Doduše, u svakom zvaničnom razgovoru bilo koji policijski funkcioner ili glasnogovornik izričito će negirati da postoji ikakav problem u radu policije ili radnoj biografiji ljudi koji vode najosetljivije istrage. Dodaće i da bilo kakvo pitanje zasnovano na sad već jednomesečnom pisanju tabloida Kurir ne zaslužuje komentar.
Rečenicom „Još samo ja treba da budem učesnik u Farmi“, najplastičnije je takav stav prema javnosti demonstrirao upravo ministar unutrašnjih poslova i premijer Ivica Dačić. Jedino je vicepremijer i koordinator svih službi bezbednosti Aleksandar Vučić rekao da odnosi u policiji „jesu loši“, ali da se radi na njihovom „ispravljanju“.
Nezvanično pak čitav establišment u Srbiji iščekuje da se situacija razreši, ili policijskim rečnikom stavi pod kontrolu. Anonimna tumačenja i konstrukcije svode se na isto – otvaranje za javnost priče o međusobnim odnosima i kriminalizaciji vrha policije deo je političkog sukoba. I to možda glavnog odmeravanja političke moći, u odnosu na koje bledi i smenjivanje gradonačelnika Dragana Đilasa i potpuno urušavanje opozicije u liku DS.
U bezbednosnim krugovima barata se s tri osnovne teorije koje međusobno ne isključuju jedna drugu, ali različito vide glavne aktere.
Po prvoj, iza tabolidne kompromitacije direktora policije Milorada Veljovića i Bogdana Pušića koji se upravo povukao sa mesta šefa Radne grupe za ispitivanje 24 sporne privatizacije, leži rivalstvo između vicepremijera Vučića i predsednika Tomislava Nikolića. Veljović, kada je reizbaran u martu na drugi direktorski mandat, postao je – prema tim tumačenjima – vrlo blizak Nikoliću („Kragujevčani su, znaju se“, tvrde sagovornici Danasa, mada u Veljovićevoj biografiji piše da je rođen u Raški.) Celokupni tabloidni udar, prema toj teoriji, deo je pritiska na Nikolića, i vrlo je moguće da je povezan sa događajima koji su pratili rekonstrukciju Vlade, i posebno sa (ne)imenovanjem novog šefa Bezbednosno-informativne agencije. Podseća se i da je dosadašnji šef ove službe Nebojša Rodić pre nešto više od godinu dana došao na to mesto sa pozicije Nikolićevog savetnika. Njegov sadašnji dolazak na funkciju ministra odbrane, izvori Danasa ranije su objasnili verovatnim nastojanjem da se „zavede kadrovski red u vojnim službama“. Novi šef BIA još nije izabran i to bi bio eventualni ključ u teoriji o odmeravanju snaga Vučića i Nikolića. Vicepremijer je i u dva navrata jasno rekao da predsednik Srbije utiče na izbor prvog čoveka glavne bezbednosne agencije.
U svemu ovome kao glavni dokaz navodi se objavljivanje snimaka Veljovića i glavnog albanskog narko-bosa Ćazima Osmanija, koji su u isto vreme boravili u beogradskom hotelu Zira, koje nije moguće napraviti bez učešća neke od službi bezbednosti, ili zaposlenih u njima.
Druga teorija ide u dva pravca. Prema prvoj, krajnja meta je Dačićeva pozicija u MUP, iako to tako ne izgleda na prvi pogled. Napisi o policijskom kriminalu i zataškavanju istraga trebalo bi da anuliraju ostatke njegovog imidža iz vremena prethodne vlade Mirka Cvetkovića. Dačić je tada u javnosti prepoznat kao borac protiv organizovanog kriminala, ali je ta slika srušena počev od prošle jeseni, i afera „listing“ i „banana“.
Krajnji ishod bio bi da Dačić ispuni zahtev naprednjaka iz letošnjih pregovora, i deakumulira funkcije, odnosno nađe način da imenuje novog ministra iz redova svojih socijalista. U prilog ovim procenama ide Dačićevo ponašanje prilikom imenovanja novih šefova policije u Beogradu i Novom Sadu, kada je javno rekao da on samo potpisuje predloge direktora Veljovića. Drugi pravac ove škole mišljenja takođe stavlja fokus na Dačića, ali ne kao metu, nego kao glavnog aktera. Prema toj liniji mišljenja, Dačić može da razreši Veljovića tako što će ga penzionisati, i da tako okonča njihov navodni višegodišnji sukob, a takođe, i da „počisti“ druge rukovodioce iz Veljovićeve „ekipe“, poput Pušića. Za ovo tumačenje ne postoje nikakvi javni nagoveštaji, i njegovi zagovornici smatraju da bilo koji incidentni događaj, kao što su recimo mogući neredi tokom Parade ponosa, može poslužiti kao povod i početak „obračuna u vrhu MUP“. Zanimljivo je još i da se temelji na naznakama iz Brisela o profesionalizaciji policije i povezuje sa činjenicom da Dačić „drži“ glavne pregovaračke poluge sa Evropskom unijom.
I najzad, po trećoj teoriji, sistem se u policiji urušio sam od sebe i uz „malu pomoć“ tajkuna, odnosno njihovog novca.
U tom kontekstu pominju se imena Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, i mogući osvetnički motivi zbog istrage, boravka u zatvoru i sudskog procesa, ali i Milana Beka, vlasnika Luke Beograd, kome je zbog akcijske privatizacije ove kompanije pretilo isto to. Sami policijski izvori nezvanično lansiraju te tvrdnje, ali Miškovića i Beka nikad ne pominju zajedno u isto vreme. Naglašavaju takođe i da je vrlo znakovito što su pod tabloidnim udarom dvojica glavnih rukovodilaca antikorupcijskih istraga – Veljović i Pušić.
A kada je reč o sistemu, on bi se mogao nazvati „pružanje dobrih usluga“ i uspostavljen je nakon Petooktobarskog prevrata, i baš se Miloradu Veljoviću pripisuje da ga je usavršio.
Sastoji se u sledećem – političar ima neki stvarni ili nametnuti problem i dođe u policiju, bude saslušan i izađe mu se u susret. Pri tome, ne mora da bude reč o nečemu nezakonitom ili kriminalnom, već recimo može biti u pitanju problem lične bezbednosti – kao što je poznato i opozicioni političari u Srbiji imali su i imaju policijsko obezbeđenje. Na taj način stvara se odnos „uzajamnosti“, koji u skladu sa situacijom i okolnostima može da napreduje, ili pak da bude grubo raskinut. Kao posledica toga, i rukovodioci policije počeli su da funkcionišu kao političari – nezvanične informacije i kontakti sa ljudima iz javnog života i novinarstva, rejting u medijima, odnosno sticanje istog na osnovu nimalo zanemarljive borbe protiv organizovanog kriminala… A sem što je tačno da ko se politike hvata, od politike i strada, tačno je i ono na šta ukazuju sociolozi, da pripadnici takozvane političke klase materijalno žive mnogo bolje nego većina građana Srbije, što već nije parafraza, nego vrlo opipljiv motiv.
Sociolozi takođe ukazuju da kada je o bezbednosnom sistemu reč, najveći uspeh prethodnih vlada Vojislava Koštunice i Borisa Tadića jeste što u Srbiji nije bilo politički motivisanih ubistava. Međutim, sadašnje zaoštravanje i „tabloidna priprema“ sumorno podsećaju na druga vremena, kada su se neke od takvih priča završavale krvavim epilogom. Odgovor da li će reforma sektora bezbednosti, i policije posebno, koju svi najavljuju, učvrstiti pomenutu tekovinu, odnosno okruženje u kome su građani sigurni da zbog svog političkog angažmana neće biti fizički ugroženi, sada se ne može znati.
Posebno zato što su nezvanične informacije „iznutra“ kontroverzne, i govore da su i dalje sve opcije otvorene. Jer, kako Danas nezvanično saznaje, istrage unutrašnje kontrola u MUP-u u vezi s pojedinim funkcionerima, koje se vode već godinama, nisu privedene kraju, niti je ijedan predmet dospeo u ruke tužilaštva, pa se formalno mogu smatrati i dalje aktivnim i upotrebljivim „po potrebi“.
Takođe, nijedan radikalni rez nije prošao bez kompromisa koji dalje može da postane nov izvor problema. Jer, sada je prvi radikalni rez predstavljala smena generala Bratislava Dikića sa čela Žandarmerije u julu ove godine. Povod je bio izuzetno jak i težak, istraga o dvostrukom svirepom ubistvu u koje je bio umešan pripadnik Žandarmerije. Dikić jeste smenjen po komandnoj odgovornosti, ali je postavljen za Veljovićevog pomoćnika, i on, kako navode upućeni, svakog dana dolazi na posao u Direkciju policije u Palati Srbija. Takođe, imenovano je desetak načelnika i visokih funkcionera Uprave kriminalističke policije (UKP), kao i šefovi policijskih uprava Novog Sada i Beograda, ali je prvi policajac Beograda Stevan Bijelić smenjen posle žestokih medijskih napisa. Serija tekstova je govorila o njegovim zloupotrebama i nepotizmu, a on je uzvratio optužbom da je Veljović komandno odgovoran za paljenje stranih ambasada u Beogradu tokom nemira nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. Bijelić je posle smene poslat na odmor, a očekuje se da i on dobije mesto, verovatno savetnika, u Direkciji policije.
Sličan scenario, navodno, prema nezvaničnim informacijama dogodiće se i sa glavnim istražiteljem privatizacija Pušićem, koji bi, nakon ostavke trebalo da ostane inspektor u Radnoj grupi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
