Zašto policija odugovlači sa istragom u slučaju Vuka Cvijića?

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu juče se oglasilo povodom napada na novinara Vuka Cvijića i saopštilo da ovom tužilaštvu policija još uvek nije dostavila snimke sa sigurnosnih kamera, ali i da je još uvek rano da ovo tužilaštvo šalje urgencije policiji, jer prema odredbama ZKP policija ima rok od 30 dana da postupi po nalozima tužilaštva.

Tužiteljka Milena Božović za Danas objašnjava kako bi tužilaštvo trebalo da postupa kada su ovakvi slučajevi u pitanju. Ona naglašava i koliko je napad na novinara Vuka Cvijića slojevit i opasan.

„Nije ovo samo napad na novinara Vuka Cvijića, ovo je zastrašivanje i napad i na sve poverljive izvore ovog novinara, a posebno na slobodu govora i kretanja i tužilaštvo mora da sprovede brzu i efikasnu istragu. Policija je morala, u cilju rasvetljavanja krivičnog dela, da obavesti tužilaštvo na kojim objektima i lokacijama postoje kamere i nakon toga podnese inicijativu tužilaštvu za izdavanje naredbe za izuzimanje i dokumentovanje snimaka sa spoljašnjih kamera tih objekata“, kaže tužiteljka Božović.

Ona dalje obrazlaže koje radnje tužilaštvo mora i može da preduzme, uključujući i operativni rad na terenu čak i ukoliko ne postoji adekvatna saradnja sa policijom. Tužiteljka kaže da o je operativni rad, odnosno rad na terenu tužilaštvu bez pomoći policije težak ali ukoliko okolnosti  slučaja to zahtevaju,hitna reakcija tužilaštva ne sme da izostane.

„Ukoliko policija ne postupi po nalogu tužilaštva, ono bi trebalo da o tome obavesti starešinu odeljenja MUP-a, zatim obavesti nadležnog Ministra, Vladu i nadležno telo Narodne skupštine, a potom ako tužilaštvo  u roku od 24 časa od kada se obratilo nadležnima, ne dobije obaveštenje o razlozima zbog kojih nije postupljeno, zahteva pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje, a sve shodno članu 44 Zkp. Zbog pistojanja opasnosti da se dokazni materijal ne uništi, tužilaštvo ne sprečava ništa da samo preduzme radnje u cilju prikupljanja dokaza, pa tako može da izađe na mesto događaja, utvrdi koje zgrade imaju video nadzor, u vezi sa tim obavi razgovor sa upravnicima zgrada, zatim sa sudskim veštakom za oblast informacionih tehnologija izuzme uređaj na kojem je pothranjen video zapis i potom i bez inicijative policije donese naredbu za pretres uređaja za automatsku obradu podataka“, kaže Milena Božović.

Tužiteljka se osvrnula i na izjavu tužilaštva da je rano da se upućuju urgencije MUP-u jer nije prošlo 30 dana od slanja zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja.

„Postoji član u ZKP koji određuje taj rok, ali tamo piše „najkasnije 30 dana“ i to ne sme biti izgovor da se čeka poslednji dan roka, jer tužilaštvo može postaviti kraći rok, naročito kada su ovakvi slučajevi u pitanju“, zaključuje tužiteljka Milena Božović.

Rade Đurić, pravnik NUNS-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, smatra da ovako veliki protok vremena u kojem policija praktično nije ništa dostavila postupajućem tužilaštvu u slučaju napada na Vuka Cvijića nije opravdan.

„Deluje gotovo neverovatno da postupajuće tužilaštvo i dalje nema, odnosno takva saznanja imamo, snimke ili da je to ovoliko dugo trajalo. Čak nismo ni sigurni po čijoj prijavi zapravo tužilaštvo postupa, iako imamo saznanja da je postupanje po Vukovoj prijavi ustvari dosta kasnilo. NUNS i Stalna radna grupa će reagovati na nepostupanje policije jer se radi o ozbiljnoj agresiji i pokazivanju nekakvog nezadovoljstva prema pisanju Vuka Cvijića, kao kritički orhjentisanog novinara. Ovo je udarac na nezavisno novinarstvo i poruka. Ako policija i tužilaštvo ne reše slučaj ili dozvole da se usled ovakvih komplikacija dobije potpuno drugačiji tok, svakako ćemo reagovati. Slučaj je strateški veoma važan i napad mora da bude rešen, naročito što su na sastanku Stalne radne grupe policija, aposebno tužilaštvo dali garancije da će slučaj biti rešen“, kaže Rade Đurić.

Ono što svakako „bode oči“ javnosti su potpuno drugačiji aršini u brzini postupanja tužilaštva i policije kada su u pitanju funkcioneri vlasti, naročito predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a i nedavni slučaj Zagorke Dolovac gde je jedan čovek osuđen na devet meseci zatvora i 500.000 dinara jer joj se obratio rečima „Zar ste vi još uvek živi“ govori dovoljno u prilog ovoj tezi.

Svaki put kada je neko uputio pretnju Aleksandru Vučiću preko društvenih mreža, čak i preko anonimnog naloga, taj je u ekspresnom roku bio pronađen i procesuiran, a sada imamo i slučajeve da neko zbog upućenog pitanja, takođe po skraćenom postupku, bude osuđen za ugrožavanje sigurnosti.