Policija neprimereno koristi silu prema migrantima

Međutim, na fotografijama koje su poslate medijima, pripadnici specijalnih jedinica u punoj opremi – pancirima, maskama i oružjem s dugim cevima, pretresaju migrante tako što ih postrojavaju sa rukama iza glave.

Sagovornici Danasa, pravnik Nikola Kovačević i aktivista Mirko Medenica, smatraju da nema potrebe da MUP koristi takvu silu prema migrantima, jer među njima ima izbeglica i dece, te da se to čini radi propagande, jer se u poslednjih godinu dana vodi ksenofobna kampanja protiv migranata.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je prethodno pred poslanicima Narodne skupštine poručio da migranti moraju da budu u kampovima u kojima „im je sve obezbeđeno“, kao i da Srbija ne može da postane parking za migrante, država u koju će ulaziti i izlaziti ko hoće, a vreme na našoj teritoriji provoditi kako hoće.

Kovačević ističe za Danas da Srbija ima pravo da na svojoj teritoriji kontroliše ulazak, i u tom pogledu, ove akcije MUP-a ukoliko su sprovedene prema ljudima koji nemaju regulisan status mogu biti opravdane.

– Međutim, ono što može da bude sporno, a što proističe iz fotografija i snimaka koji su se pojavili u medijima, jeste način na koji su te akcije sprovođene, odnosno da li je ta vrsta upotrebe sile, oružanih jedinica sa dugim cevima i maskama, bila potrebna i srazmerna onome što je MUP hteo da postigne. Da li je zaista pretila opasnost od tih ljudi? Ili je MUP mogao da  upotrebi blaži način prema tim ljudima, među kojima sigurno ima izbeglica, dece i ekonomskih migranata – navodi Kovačević.

Kako ukazuje, ovakve akcije MUP sprovodi svake godine u zimskim periodima, a dešavale su se i prošle godine pred početak vanrednog stanja.

– Nema potrebe za takvom ekstenzivnom silom – naglašava Kovačević i objašnjava da migranti i izbeglice imaju korpus prava koji treba da se poštuje, poput prava na život, telesni integritet, dostojanstvo, zdravlje, ističe Kovačević.

Upitan da prokomentariše izjavu ministra Vulina da MUP vodi računa o svemu što može da ugrozi svakodnevni život svih naših građana, Danasov sagovornik ne isključuje mogućnost da među tim ljudima postoje oni koji su izvršili neka krivična dela.

– Međutim, ako bi se tako percipirali akti pojedinaca u migrantskoj populaciji, pa i od strane ministra, onda dolazi do generalizacije koja praktično stavlja etiketu svim strancima i kod građana Srbije stvara neku vrstu straha, koji je neopravdan, jer kada se pogleda ukupan kriminalitet u Srbiji na godišnjem nivou, udeo koji ide na izbegličko-migrantsku populaciju je na nivou statističke greške, objašnjava Kovačević.

Medenica ocenjuje za Danas da je način postupanja policije prema migrantima neprimeren.

– Korišćenje specijalnih jedinica, duge cevi u postupanju prema licima koja nisu počinila nikakvo krivično delo nije profesionalno opravdano. Razlog zašto policija to radi je propagandne prirode, jer se u poslednjih godinu dana vodi ksenofobna kampanja protiv migranata, a vlasti se ovakvim postupanjem samo uklapaju u lažnu sliku o nekakvoj opasnosti od migranata, koju promovišu razne desničarske grupe, ali i sama vlast, kao i neke opozicione partije – objašnjava Medenica.

Kako navodi, Zakon o azilu garantuje migrantima slobodu kretanja, koja može biti ograničena samo u izuzetnim okolnostima.

– Takve okolnosti svakako ne postoje. Uzimajući u obzir praksu Republike Srbije da su šanse da neko od migranata dobije azil približno jednake nuli, postavlja se pitanje iz kog razloga vlast prinudno odvodi migrante u udaljene i nepristupačne kampove. Odgovor je da su vlastima potrebni migranti u kampovima, jer na osnovu njihovog broja dobijaju velika novčana sredstva iz fondova  Evropske unije. Manji deo ovih sredstava se koristi za potrebe migranata, a veći kroz zloupotrebe završava u džepovima osoba bliskih vlastima. Migranti su za vlast roba, na osnovu koje se može ostvariti profit, a taj fenomen poznat kao „migratska industrija“ je već duže vreme prisutan širom sveta – ukazuje Medenica.

Nema adekvatnog sistema integracija

Komentarišući izjavu ministra Vulina da je azilni sistem Srbije jedan od najorganizovanijih u Evropi, Nikola Kovačević ukazuje na to da je broj ljudi koji želi da ostane u Srbiji izuzetno mali, a da je jedan od razloga to što ne postoji adekvatan sistem integracija.

„Dokle god se Srbija participira kao tranzitna zemlja, i bez obzira na napretke koji su se desili, ne može se govoriti da Srbija ima efikasan sistem azilne zaštite“, naglašava Kovačević.