Policija sluša ministra, a ne tužioca

Prema stavovima ispitanika, politički uticaj se najčešće manifestuje kroz medijski pritisak (44 odsto) i neformalne sugestije nadređenih (34 odsto).

Istraživanje pokazuje da se polovina ispitanih zamenika tužilaca našla u situaciji da političar na vlasti komentariše predmet na kojem su radili. Četvrtina zamenika koja se našla u toj situaciji je izjavila da ih je to uznemirilo i da su razmišlali o tome kako će se interes politike za predmet na kojem rade odraziti na njihovu karijeru.

Upitani o odnosu tužilaštva i policije, ubedljiva većina anketiranih zamenika tužilaca (77 odsto) je odgovorila da postoji rizik od politizacije rada policije. Pa tako više od polovine ispitanih smatra da tužioci nemaju kontrolu nad policijom u predistražnom postupku, odnosno 20% njih smatra da javni tužioci imaju vrlo malo kontrole, a 36% njih smatra da kontrolu u većoj meri ima ministar unutrašnjih poslova i da će policija pre postupiti po lancu komandovanja policije, nego po nalogu javnog tužioca.

Suočeni sa konkretnijim pitanjima, više od 40 odsto zamenika je navelo da se našlo u situaciji da policija ne želi da postupi po njihovom nalogu, jer je dobila suprotan nalog od svog nadređenog u policiji. Dodatnih 25 odsto zamenika se nije lično našlo u ovakvoj situaciji, ali su čuli za takvu praksu. Nasuprot njih stoji trećina zamenika koja se nikada nije našla u navedenoj situaciji niti lično, niti je čula od kolega.

Čak 80 odsto zamenika tužilaca smatra da ministar unutrašnjih poslova ne bi trebalo da daje izjave povodom predistražnog postupka, već da bi to trebalo da čini javni tužilac. „Ovi podaci ukazuju da se situacija među javnim tužiocima menja i da su oni spremni da komuniciraju sa javnošću kada su u pitanju predmeti na kojima rade, kao što to čine njihove kolege u drugim evropskim državama“, navode iz UTS-a.

Javni tužioci su podeljenog stava kada se govori o Ustavnim garancijama nezavisnosti. Nešto više od polovine smatra da je Ustavom proklamovana samostalnost javnih tužilaca dovoljna garancija samostalnosti u postupanju, ali da se u praksi pokazuje kao nedovoljna. Nešto više od trećine zamenika smatra da proklamovana samostalnost ne predstavlja dovoljnu odbranu od uticaja politike.

Tužioci su skoro jednoglasni da je neophodno unaprediti mehanizme koje pruža Zakonik o krivičnom postupku, a koji se tiču odgovornosti policijskih službenika za nepostupanje po nalogu javnog tužioca. Samo 10 odsto zamenika smatra da su postojeći mehanizmi delotvorni, dok 12 odsto nema stav po ovom pitanju.

Prikupljeni podaci, smatraju u Udruženju tužilaca, daju jasne smernice za smanjivanje uticaja politike na rad tužilaštva. Pa bi tako, prema njihovom mišljenju, trebalo oslabiti hijerahijske strukture u tužilaštvima, jer većina uticaja dolazi preko rukovodilaca javnih tužilaštva. Takođe, politiku bi trebalo ukloniti iz postupka izbora rukovodilaca javnih tužilaštava, a paralelno sa tim i ojačati Ustavne garancije samostalnosti javnog tužilaštva. U UTS-u predlažu i izmene Zakonika o krivičnom postupku kako bi se predvideli delotvorni mehanizmi odgovornosti policijskih službenika za nepostupanje po nalogu javnog tužioca, ali i jačati ulogu Poverenika za samostalnost tužilaštva.

Istraživanje UTS-a je bilo anonimno, a ankete je popunilo oko 20 odsto zamenika javnih tužilaca.