Foto: Medija centar Građani vide političare kao glavne kreatore dezinformacija, pokazalo je istraživanje „Demostata„ o percepciji fenomena lažnih vesti, koje je predstavljeno danas u Medija centru.
Među najčešćim razlozima zašto političari proizvode lažne vesti učesnici istraživanja navode skretanje pažnje sa nekog važnijeg problema, ali i nameru da se javno mnjenje usmeri ka određenom pitanju upravo onako kako političarima to odgovara. Istovremeno, građani prepoznaju da lažne vesti imaju poseban uticaj na predizborno raspoloženje biračkog tela i da samim tim bacaju senku na ideju fer i poštenih izbora.
Ivana Petronijević Terzić, novinarka i analitičarka, predstavljajući rezultate istraživanja, navela je da građani Srbije smatraju da znaju odakle dolaze lažne vesti i koji su motivi za njihovo širenje.
– Kada se od njih tražilo da prepoznaju lažne vesti, nisu bili u mogućnosti da to i urade, rekla je Petronijević Terzić.
Ona je objasnila da je fokus grupi predstavljena vest da deca u Češkoj nose ćebad sa sobom u školu zbog isključenja energenata i da je većina ispitanika rekla da je u pitanju lažna vest, iako je bila istinita. S druge strane, kada su upitani o istinitosti vesti u kojoj se tvrdi da je švajcarska vlada građanima poslala SMS u kome je tražila da prijave svoje komšije ukoliko greju stanove iznad 19 stepeni, većina učesnika istraživanja ocenila je ovu vest kao istinitu, iako je netačna.
Pored političara, u istraživanju je prepoznata i velika odgovornost novinara i urednika u širenju dezinformacija. Ispitanici smatraju da u Srbiji ne postoje insititucije koje na adekvatan način sankcionišu širenje lažnih vesti i da mora postojati neki vid kontrole nad onima koji tome najviše doprinose.
Zoran Panović, novinar i programski direktor Demostata, smatra da svako želi da sluša i gleda medije koji odgovaraju njegovom političkom stavu.
– Sami konzumenti medija traže takve medije koji će da potvrde njihov stav. To je jedna sfera koja iskrivljuje objektivnost, dodao je Panović.
Istraživanje Demostata pokazalo je da i pored toga što građani veruju da je Srbija jako visoko na lestvici država u kojima se lako šire dezinformacije, smatraju da je u dobroj poziciji kada je u pitanju rat u Ukrajini, jer kao neutralna zemlja, između Istoka i Zapada, prima informacije sa obe strane.
– Građani Srbije prepoznaju da postoji medijska manipulacija. Oni koji su za Srbiju u EU i vide je na Zapadu smatraju da propaganda dolazi sa Istoka, dok je obrnuto u suprotnom slučaju. Obe strane govore o hibridnom ratu, samo je drugačije projektovan. Na taj način se stvorila rašomonska slika stvarnosti, rekao je Panović.
Kada su upitani o tome šta se nalazi u srži fenomena lažnih vesti, velika većina ispitanika prepoznala je nameru medija da se obmane javnost i da većina veruje da su lažne vesti postojale i ranije, ali da se sada samo lakše šire zbog senzacionalizma i hiperprodukcije vesti.
Panović objašnjava da su građani podložni dezinformacijama, poluistinama, pa i lažima.
– Taj novi trend, koji stiže sa tehnološkim razvojem, naslanja se na naše stare sklonosti ka tumačenju realnosti na sasvim neobičan način, što se popularnije naziva sklonost ka teorijama zavere, rekao je Panović.
Mladi na „mreže“ po vesti
U istraživanju „Demostata“ navodi se da je primetno opadanje uticaja klasičnih medija među mlađim generacijama koje se više informišu putem društvenih medija, dok se stariji građani i dalje radije okreću televiziji i novinama kao primarnom izvoru inforimisanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
