Političari još oštrije negiraju genocid u Srebrenici

 Republika Srpska je rezultat toga, entitet koji je stvoren na masovnim zločinima i masovnim grobnicama. A političari danas još oštrije nego prethodnih godina negiraju Srebrenicu da bi opravdali rezultate rata – ukazuje za Danas Florans Artman, novinarka i bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala, povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenici, koja se obeležava danas u Potočarima.

Kako podseća, sistematski zločini koji su učinjeni u Srebrenici pred dva međunarodna suda kvalifikovani su kao genocid.

– Poznato je da je u okviru organizovanih, pre svega, vojnih snaga, ali uz pomoć policije, ubijeno oko 8.000 ljudi. Streljano je 2.000 mladića. Ciljano su ubijeni. Na tom „lovu na ljude“ skoro svi su ubijeni, naglašava naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju, Srebrenica je poseban slučaj u okviru Miloševićeve politike.
– Može se, zapravo, reći da je Srebrenica paradigma zločina koji su tamo činjeni i njeno negiranje je katastrofalno. Mi imamo obavezu da utvrdimo činjenice zbog žrtava koje su doživele nezamislive patnje. Ako se Srebrenica negira, onda ne može biti napretka, ljudi će biti blokirani u prošlosti i jednostavno se neće moći kreirati budućnost – objašnjava Artman.

Ponavlja da je političko dostignuće srpske kriminalne politike bilo da se skloni jedan etnički narod, s obzirom na to da u BiH nije postojala čista teritorija, „a rezultat toga je etničko čista teritorija, u ovom slučaju RS“.

– To se sve vreme pokušava izbrisati da bi se legitimisalo ono što je etničkim čišćenjem kreirano – ukazuje Artman.

Upitana da prokomentariše konstantno negiranje genocida u Srebrenici od strane srpskih vlasti, Danasova sagovornica odgovara: „Negirate, jer je to politička stvar. Političari pokušavaju da „unovče“ rezultate kriminalne politike da ima manje od pet odsto neželjenog naroda, pa brišu dokaze i činjenice. Žele se potvrditi rezultati etničkog čišćenja koje Dejtonski sporazum nije sprečio, a imao je različitih elemenata koji su mogli da kreiraju dobre procese nakon rata. Mislim da je opravdanje zločina zbog rezultata koji su iz njih proistekli gurnuto napred posle rata. Rat se nastavlja drugim sredstvima“.

Svoje mišljenje objašnjava dvema situacijama koje je nedavno doživela – u Prijedoru je izbačena iz kafića, jer je nosila belu traku oko ruke u znak sećanja na žrtve srpskih snaga, a u Banjaluci su joj obični građani rekli da je njima najbitnije da oni imaju svoju državu.
– LJudima se stalno govori da je najbitniji cilj bez obzira na sredstva koja se koriste. Kako to može biti zdravo društvo? To je stravično – konstatuje Artman. Kako tvrdi, Evropa i svet imaju veliku odgovornost zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali i što političarima iz regije dozvoljavaju to što nikada iskreno nisu niti će podržati pomirenje.

Upravo zbog toga smatra da niko od političara ne treba da dođe danas na komemorativni skup u Potočarima.
– Političari dolaze samo zbog poena, puštaju krokodilske suze zbog medijske pažnje. NJih nije briga za žrtve. To je sahrana, komemoracija, zašto bi uopšte bilo ko od političara dolazio? Mislim, mogu da dođu, da se poklone žrtvama, a ne da dođu zarad svojih interesa. Neka dođu i neka ćute – ističe Artman.
Ona je prisustvovala prošlogodišnjem incidentu u Potočarima kada je napadnut premijer Aleksandar Vučić, te navodi da je to politički organizovano, ali ne može da tvrdi od koga.
– Srebrenica je problem koji niko neće da tretira – zaključuje Florans Artman.

Tužiću Holandiju
Povodom hapšenja i provedenih sedam dana u pritvoru Haškog tribunala, Florans Artman kaže da će da tuži Holandiju, jer je dopustila da bude uhapšena. Policija UN nije imala legitimitet da me uhapsi, pošto sam bila izvan ograda Tribunala, koji nema policijsku nadležnost, već mora da je traži od holandske policije. Dakle, holandska policija je dozvolila da me UN odvede, čiji nalog ne važi. „Ko nema uticaj se kažnjava, a onaj protiv koga ima dokaza da je kriv se oslobađa“, ukazuje naša sagovornica. Podsetimo, ona je uhapšena zbog nepoštovanja Tribunala kada je došla na izricanje presude Radovanu Karadžiću 24. marta. Objavila je u svojoj knjizi „Mir i kazna“ i u članku „Prikriveni ključni dokazi o genocidu“ podatke iz tajnih odluka Žalbenog veća Haškog suda u predmetu Slobodan Milošević.