Političari ostrašćeniji od javnosti

Političko zahlađenje odnosa između Srbije i Hrvatske moglo bi da utiče na to da se uspore evrointegracije, procenjuje se da bi položaj srpske manjine u Hrvatskoj mogao da bude drastično pogoršan, pa čak i da dovede do novog talasa antisrpskog raspoloženja, čuju se i zahtevi za uvođenje viza, blokade povratka proteranih i izbeglih, regionalna saradnja doživljava zastoj…

Kontratužba Srbije je izazvala skoro jedinstvene reakcije kod političkih stranaka u Srbiji. I vladajuće stranke, ali i opozicija smatraju da je to trebalo i ranije uraditi, ali i da će Srbija lako dokazati počinjene zločine. Ima i mišljenja da bi Hrvatsku trebalo tužiti i za zločine NDH nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Među političarima u Srbiji ima i drugačijih mišljenja. Od toga da Vlada Srbije ne sme sebi da dozvoli poigravanje ljudskim žrtvama i politikantstvom, jer se ne mogu zločini iz ratova devedesetih izvlačiti svaki put za dnevnopolitičke potrebe, do onih da je reč o pogrešnom pristupu, tumaranju u spoljnoj politici i da je kontratužba odraz vremena Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana.

*Mesićevo objašnjenje

Sa druge strane, hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je da je najava srpske kontratužbe greška, „jer je Oluja bila legitimna akcija hrvatske vojske i policije, ali i zato što svi predlozi koji su išli protivničkoj strani da se pregovorima reši pitanje ulaska čitavog hrvatskog teritorija pod hrvatski ustavno-pravni sistem u to vreme nisu uspeli“. On je ponovio da hrvatska vojska nije počinila genocid, nije ušla u Srbiju, niti je razarala sela u Srbiji, a logori za građane Srbije nisu postojali u Hrvatskoj, „dok su u Srbiji postojali logori za Hrvate“. Mesić je naglasio da se srpska tužba ne može porediti sa hrvatskom tužbom protiv Srbije i istakao da je jedan deo Srba u Oluji otišao zajedno sa jedinicama tadašnje JNA i srpske vojske. Hrvatski predsednik je dodao da ta država ubrzava proces povratka izbeglih Srba i da eventualna protivtužba ne može uspeti.

Problem sa hrvatskom tužbom protiv Srbije je u tome što će Hrvatska jako teško uspeti da dokaže genocid na svojoj teritoriji, naročito zato što za sve ove godine nijedan hrvatski sud nije doneo nijednu presudu za genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-1995, ali ni Haški tribunal, niti sudovi u Srbiji. U slučaju Srbije, ne bi trebalo da predstavlja problem dokazivanje proterivanja više od 250.000 osoba iz Kninske krajine, ali će biti jako teško dokazati nameru hrvatskog vojnog i političkog vrha da se počini genocid, naročito zato što je Međunarodni sud pravde jako visoko postavio kriterijume za dokazivanje namere da se počini ovaj najteži oblik krivičnog dela. To se najbolje videlo u slučaju tužbe BiH protiv Srbije.

Kontratužba unapred spremljena

Tek sada je javnost saznala da je Srbija sve ove godine od podnošenja hrvatske tužbe, dakle celih osam godina, pripremala ne samo odgovor na tužbu, nego i kontratužbu.

Kako je rekao Tibor Varadi, glavni pravni zastupnik Srbije, osam godina se radilo na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu, ali i na protivtužbi. Profesor Varadi je mišljenja i da „konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava i dobra, ni za nas, ni za Hrvatsku“.

Milorad Pupovac, potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), ocenio je da bi Srbi u Hrvatskoj mogli da budu aktivan učesnik u procesu tužbe Srbije protiv Hrvatske, ali i da se nada da „još postoji mogućnost da Zagreb i Beograd otvore prostor za dijalog“.

– Mislim da bi trebalo otvoriti prostor za dijalog zbog interesa obeju nacija i zbog odgovornosti da se samostalno suoče sa onim što se dogodilo, i sa ratom i ratnim politikama devedesetih, ali isto tako i sa onim što se događalo tokom celog 20. veka – naglasio je Pupovac.

Tek nedavno u javnost su izašle informacije i da je bilo više pokušaja da se napravi vansudski dogovor sa Hrvatskom, a na inicijativu Srbije, ali da je ostao bez odgovora hrvatske strane.

Prema mišljenju Žarka Puhovskog, profesora Filozofskog fakulteta u Zagrebu, ma koliko to neverovatno izgledalo u ovom momentu, vansudski dogovor i međusobno odustajanje od tužbi bi moglo da usledi narednih godina. On smatra da postupak pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Hrvatske protiv Srbije neće početi u naredne tri godine, što je period koji bi mogao da se iskoristi za pregovore srpske i hrvatske strane o eventualnom međusobnom povlačenju tužbi.

– Dogovor sada nije moguć, ali se nadam da će biti moguć u narednih nekoliko godina, na primer dok je Vuk Jeremić ministar spoljnih poslova – ističe Puhovski. Prema njegovim rečima, međusobne tužbe neće bitno uticati da društva dobro sarađuju – „od kriminalaca, preko privrednika, pa do turista“.

Upozorenja iz Evrope

Osim na regionalnom nivou, zastoj je i u odnosima Srbije i Evropske unije, zbog insistiranja Holandije da pre ratifikacije i primene Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić, ali i Goran Hadžić, budu izručeni Haškom tribunalu. Ipak, dodatno zahlađenje odnosa između Srbije i Hrvatske izgleda da bi se najviše moglo odraziti na evropske integracije.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je za Danas da tužba Hrvatske i najava kontratužbe Srbije, zbog zločina počinjenih u Hrvatskoj tokom operacije Oluja 1995. ne doprinosi međusobnom razumevanju i pozvao obe države da se koncentrišu na približavanje Evropskoj uniji.

– Države bi se morale koncentrisati na svoje približavanje Evropskoj uniji i na izgradnju struktura neophodnih da bi se integracija i približavanje uspešno završilo. Kako god mi gledamo na to što se desilo, to ima kolateralnu štetu u opštoj atmosferi. U ovom trenutku ovo ne doprinosi međusobnom razumevanju i poverenju – rekao je Kacin.

Na pitanje koliko bi međusobne tužbe Srbije i Hrvatske mogle da destabilizuju region, Kacin nije mogao da precizira, ali je istakao da je daleko veća šteta kada se ambasador susedne države proglasi za nepoželjnu osobu.

– Ne razumem te rasprave ko se kome izvinio i nije izvinio za sve ono što je počinjeno. Jeste da je Srbija postala nezavisna kada su se Crnogorci odlučili za nezavisnost, pa su posledično i Srbi dobili nezavisnu državu. Ako se predsednik Hrvatske izvinio tadašnjem predsedniku Državne zajednice Srbije i Crne Gore, to ipak treba imati na umu, a ne da se Srbima niko nije izvinio – zaključuje Kacin.

Problem predstavlja i mogućnost da dođe do destabilizacije regiona, upravo zbog tužbi Srbije i Hrvatske.

Ipak, Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, ističe za Danas da ne veruje da najava kontratužbe Srbije može da doprinese nestabilnosti na Balkanu i da je ovo sada samo trenutno zahlađenje u odnosima Srbije i Hrvatske.

– Postoji jasna svest i sa jedne i sa druge strane da odnosi moraju da ostanu dobri, pogotovu zbog toga što i jedna i druga zemlja teže ulasku u EU – kaže Vejvoda.

Pozivi na razum

U opasnosti je i regionalna saradnja. Bivše jugoslovenske republike – Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija, tuže se ili će se suditi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Agresija, genocid, ratni zločini, reparacije, odnosno ratna šteta, unišavanje kulturnih i verskih objekata, samo su neke od predmeta tužbi. U međuvremenu, policije regiona imaju mršavu saradnju, a organizovani kriminal u svim segmentima nezadrživo buja.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, kaže za Danas da je loše što se tužbama i kontratužbama pokušavaju rešiti sporovi oko dešavanja iz nedavne prošlosti, kao i da to nije preporuka za Evropu.

– Logičan sled bi bio da se Srbija prvo unutar sebe suočila sa onim što se dešavalo i pomirila sama sa sobom, pa onda sa susedima – navodi Popov. Po njegovim rečima, samoproglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje od drugih zemalja, dovelo je do toga da ova odluka Međunarodnog suda pravde bude „kap koja je prelila čašu“.

– Sa Hrvatskom od rata nismo imali lošije odnose nego sada. Nije dobro što celu atmosferu podgrevaju obe vlade i stvaraju lošu sliku u javnosti, tako da padaju preteške reči, koje zatvaraju perspektivu da se „stane na loptu“ i da se vidi da li se može ići napred. Ako je ikad bio potreban razum, potreban je sad – ističe Popov.

On dodaje da se ovaj zastoj u odnosima Srbije i Hrvatske mora prevazići i da ne može dugo da traje.

– Nadam se da će razum prevladati. Uostalom, sam proces pridruživanja EU nas tera na saradnju. Ako želimo da idemo dalje u tom pravcu moramo ići ka tome da prevaziđemo sve probleme. Nadam se da će takav odgovor biti i od Evropske unije – naglašava Popov.

BiH obnavlja tužbu

Komplikovanu regionalnu situaciju dodatno komplikuju i najave iz Bosne i Hercegovine da će ta država razmotriti obnavljanje tužbe protiv Srbije za genocid u BiH tokom sukoba početkom devedesetih. Sakib Softić, agent BiH pred Međunarodnim sudom pravde, smatra da u budućem procesu Hrvatske protiv Srbije za genocid i BiH može da obezbedi dokaze koji bi mogli da posluže za obnavljanje tužbe protiv Beograda, jer bi se mogli pojaviti novi dokazi protiv Srbije.

Međutim, pravnici iz Banjaluke ističu da čak i Bošnjaci znaju da su priče o obnovi postupka pred Međunarodnim sudom pravde, koji je već presudio pre devet meseci da u BiH nije bilo genocida, samo želje sarajevskih političara, koji javnost BiH ne prestaju da bombarduju stavom da su samo oni žrtve rata u Bosni.