Svaki problem u ovom gradu treba nazvati pravim imenom. Sve probleme koje smo do sada identifikovali, pokušavamo da rešimo. Po preuzimanju vlasti, pre tri godine, politička situacija je stabilizovana. Narod je počeo da se bavi životnim problemima, a ne politikom. Situacija je veoma teška jer smo tada zatekli velike dugove. Dug je bio veći od budžeta, kaže Meho Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara.
Zašto priču o situaciji u gradu počinjete ocenama političkog stanja?
– Pojavljivanjem prošle godine na političkoj sceni, verskih lidera,u ovom slučaju mislim na Muamera Zukorlića, skretanjem potpuno u desno, pričom o verskim problemima i stalnim potenciranjem da vera i politika idu zajedno, situacija se drastično pogoršala. Kao što smo branili Islamsku zajednicu pre nekoliko godina, kada se politika direktno umešala u poslove i napravila paralelnu Islamsku zajednicu, kada smo stali u odbranu Islamske zajednice kroz konstataciju da politika ne sme da se meša u poslove verskih institucija, na isti način sada branimo da se vera meša u politiku. To dvoje ne mogu da idu zajedno, jer gde god su vera i politika išle zajedno tamo je bilo ozbiljnih problema. Politička nestabilnost koja se ovde pojavila, a faktor nestabilnosti de fakto je Zukorlić sa njegovim izjavama i porukama, najveća je smetnja za investicije. Investitori koji bi ulagali u ovaj kraj, kad vide ovakve slike, odustaju od investiranja.
Kakva još probleme ima Novi Pazar, s obzirom da se stalno pominju razgovori sa potencijalnim strateškim partnerima?
– Naš najveći problem i najteža prepreka je veliki broj nezaposlenih – 17 hiljada ljudi radi, a 22.500 ne radi. I ovaj problem moramo rešavati u narednom periodu. Ali, da bi mogli da otvaramo nova radna mesta i budemo primamljivi za investitore, potrebna je politička stabilnost. Strani investitori traže mnoge uslove, ali je na prvom mestu uvek politička stabilnost. Novi Pazar ima problema sa školskim prostorom. Jedini smo grad gde deca idu u školu u tri smene. Ovaj problem, kako smo ga nazvali, „treće smene“ sa Ministarstvom prosvete Srbije pokušavamo da rešimo, koje će finansirati izgradnju dve nove osnovne škole i turskom agencijom TIKA koja će izgraditi jednu osnovnu školu. Imamo problem sa predškolskim obrazovanjem. Imamo samo tri zgrade i oko 13 hiljada dece do sedam godina. Teže je upisati dete u vrtić nego na fakultet. Ove godine ćemo završiti zgradu započetu prošle godine i napraviti još jedan novi vrtić. Od šest srednjih škola, dve rade u istoj zgradi i u narednom periodu moramo praviti novu zgradu da se te dve škole razdvoje i stvore normalni uslovi za rad. Imamo dva univerziteta, državni i privatni, sa sedam hiljada studenata bez nerešenog studentskog standarda. Veoma je ispolitizovano pitanje nacionalne strukture u policiji, koja je suprotna procentualnom sastavu stanovništva u gradu. Sa MUP i šefom Misije OEBS u Srbiji dogovorili smo da se u narednom periodu raspiše konkurs za popunjavanje mesta uniformisanog dela policije i na taj način bi bilo u MUP primljeno oko 120 ljudi. Razgovaramo o načinima kako da se sprovede taj konkurs i edukacija u centrima za redovne klase.
Šta se događa u nekadašnjim novopazarskim gigantima „Vojin Popović“ i Tekstilnom kombinatu „Raška“?
– Ove godine trebalo bi da oživimo rad preduzeća „Vojin Popović“ i da se bavi poslovima kao ranije – proizvodnjom ribe i mesa. Na ovom području ima oko devet hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i njihovi vlasnici bi trebalo da postanu kooperanti ovom preduzeću. Kod Tekstilnog kombinata pre dve godine sa Ministarstvom ekonomije smo napravili program restruktuiranja, kojim je taj bivši tekstilni gigant podeljen na 39 celina i počelo je traženje strateškog partnera, ali politička nestabilnost odvlači strateške partnere. Bili su zainteresovani za ovaj prostor „Beneton“, „Bos“ i „Jilteks“, ali zbog situacije ovde oni su izabrali Niš, Pirot i Leskovac. Ponudili smo da kao lokalna samouprava odradimo infrastrukturu potrebnu investitoru i program Vlade Srbije o podsticajnim merama da svako ko ovde zaposli više od 50 radnika dobije od četiri do 10 hiljada evra po zaposlenom radniku. Pored svega toga, oni gledaju kakva je politička stabilnost tamo gde donose veliki novac. Zato hoćemo da Novi Pazar predstavimo na drugačiji način. Radimo na širenju prijateljstava i bratimimo se velikim gradovima iz okruženja. Želimo da imamo veliko tržište koje naši privrednici treba da iskoriste ili njihovi privrednici da dođu ovde i investiraju.
Šta konkretno Novi Pazar ima od bratimljenja sa turskim opštinama?
– Mi smo se pobratimili sa Pendikom, Bajrampašom, Dušćeom, Kodžaelijem i Jalovom. Tamo ima mnogo naših ljudi. Naša ideja je bila da Novi Pazar i Sandžak budu most povezivanja i saradnje između Srbije i Turske. To je bio preduslov da Turska kao velika ekonomska sila prepozna Srbiju kao potencijalnog strateškog partnera i mesto gde bi trebalo investirati. Prva konkretna pomoć je da opština Pendik završava sportsku halu na Rekreacionom centru, čija je izgradnja započela pre desetak godina i zbog nedostatka sredstava nije završena. Za mesec dana taj objekat treba da bude završen i nosiće ime „Pendik“. Očekujemo da od svakog ovog grada imamo infrastrukturnu pomoć.
Zbog čega u Novom Pazaru nema direktnih investicija?
-Vrlo teško je da se strani investitori ubede da dođu u Srbiju, a onda treba da ih ubedite da dođu u ovaj grad. Ako nemate infrastrukturu, nemate aerodrom, luku, auto put, železnicu, onda ne možete da ubedite velikog stranog investitora da dođe. Nedavno sam na jednom sastanku rekao da ćemo infrastrukturu popraviti, ali i da imamo jako bitnu stratešku poziciju, odavde je blizu Crna Gora, BiH, Kosovo, Albanija i Makedonija je odavde bliža nego iz drugih delova ili mnogo smo bliži luci Bar za nekog ko izvozi u Italiju od drugih krajeva.
Pomoći našem privatnom sektoru
Kada je u pitanju privreda, ideja je da prvo pomognemo našem privatnom sektoru koji zapošljava najviše ljudi da opstanu i ne otpuštaju radnike i da im pomognemo, da kroz njihove klastere, nastupe na trećim tržištima. Od perstavnika klastera ASTEX dobili smo informaciju da bi njihov program, koji bismo podržali kroz edukacije i obrazovanje budućih radnika, najviše za godinu i po dana otvorio hiljadu novih radnih mesta. Šansu vidimo i u poljoprivrednoj proizvodnji. Ideja nam je da ceo region predstavimo kao ekološki zaštićeno područje. Namera nam je da sa Užicem, Kraljevom i Kruševcem napravimo konzorcijum u kojem će biti svi koji se bave proizvodnjom mesa i druge hrane i da pod zaštićenim znakom zdrave hrane plasiramo na tržište Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
