Političke bure

Šetnja od niške tvrđave kroz Pobedinu ulicu do Kazandžijskog sokačeta ume da okrepi, naročito kad se završi dobrim niškim roštiljem. Ovog puta, roštilj je značio i vreme u društvu starih prijatelja sa Kosova, pa i dvostruko zadovoljstvo. Sutra ću sa njima, intelektualcima sa Kosova i Srbije učestvovati na okruglom stolu „Kako unaprediti normalizaciju“ u organizaciji Saveta za inkuluzivno upravljanje.

Imam četrdeset i kusur godina, a „normalno“ je na ovim prostorima i dalje ideal kom težimo. Skoro celo zrelo doba mog života borimo se za „normalno“. Ne za moderno, ne za inovativno… Za „normalno“. Valjda neće i moja deca, kad jednom dođu u moje godine i dalje tome težiti.

Subota 12. oktobar

Celodnevni sastanak na temu Kosova, normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uloge međunarodne zajednice naveo me na zaključak da je previše otvorenih pitanja da bismo bili optimisti kada je u pitanju početak dijaloga, a o sporazumu je teško i razmišljati. Poražavajuće je, ali je tako. U etnički mešovitom sastavu (pola Srba i Albanaca, svi ljudi od ozbiljnog političkog i intelektualnog integriteta) raspravljali smo o aktuelnoj političkoj situaciji i pokušali da predvidimo moguće scenarije u nardenoj godini.

U zapetljanoj smo situaciji i to je neprijatna istina. Na Kosovu je došlo do promene vlasti nakon dvadeset godina, novu Vladu Kosova će najverovatnije formirati Samoopredeljenje i demokratski savez Kosova. Imaće vlast, ali neće imati moć, bar u prvih godinu dana svoje vladavine što će se zasigurno odraziti i na eventualni početak dijaloga Beograda i Prištine.

Evropska unija i SAD imaju različite vizije rešenja kosovskog problema, čak i unutar SAD imamo situaciju da Stejt department imenuje jednog predstavnika za Balkan, a Bela kuća drugog. Srbiju očekuju izbori na proleće i teško je očekivati da će režim ulaziti u aranžmane sa novom vlašću Kosova i postizati kompromisne dogovore usred predizborne kampanje.

Skup se završio, pogađate roštiljem, samo u drugoj kafani uz istu temu kao i u formalnom delu skupa.

Nedelja 13. oktobar

Pre povratka iz Niša u Beograd bio sam na sastanku sa poverenicima Pokreta slobodnih građana sa juga Srbije. To je uvek lepši deo nedelje. Dva sata kvalitetnog programa, što bi rekli oni koji su imali privileguju da, kao i ja, gledaju treći kanal. Razgovarali smo kako unaprediti rad Pokreta, ne samo na jugu Srbije, nego i na nivou cele države. Sjajni, neustrašivi ljudi imaju dilemu, kao i mi svi u PSG, da li je bojkot pravo rešenje za rušenje štetnog režima.

Oni koji misle da treba bojkotovati naredne izbore, kao i oni koji to ne misle sa velikom srašću branili su svoje stavove. Lično, mislim da nema ničeg lepšeg i slobodnijeg od tako kvalitetne debate.

Prva, emotivna reakcija je naravno da izbore treba bojkotovati, ali kad uđemo malo više u racio ove odluke, argumenti za izlazak su slabiji. No, jednoglasni smo bili na tom sastanku da je rano za konačnu odluku i da ćemo sačekati da čujemo šta imaju da kažu posrednici iz Evropske unije, koje je naš predsednik Sergej Trifunović pozvao da dođu da posreduju u razgovorima o izbornim uslovima.

Vratio sam se iz Niša po prelepom sunčanom vremenu. Uveče me je Srbijanka Turajlić na Utisku nedelje ponovo oduševila i učinila ponosnim što pripadamo istoj političkoj organizaciji.

Ponedeljak 14. oktobar

Na panelu u Beogradu „Izgledi za normalizaciju i dijalog Beograda i Prištine“ sa kolegama koji su bili u Nišu govorili smo i pred beogradskim medijima. Složili smo se da brzog rešenja neće biti koliko god to neko želeo ili ne. Novinare je zanimalo kako će se Kurti, ukoliko postane premijer Kosova, odnositi prema Srbima s obzirom na to da je već postavio negativan gard prema Srpskoj listi. Moraće, rekao sam im, da razgovara sa Srpskom listom šta god on ili ja mislili o njima.

Ima ustavnu obavezu, ali i činjenicu da su oni politička realnost. jer su jedina politička grupacija koja ima posalnike u Skupštini Kosova. Teško će mu biti da zaobiđe Srpsku listu i zbog sasvim izvesnog pritiska međunarodne zajednice, koja će insistirati na instutucionalnoj zastupljenosti Srba.

Utisak na kraju dana bio je da je mnogo ugodnije biti u koži analatičara nego političara.

Veče je proteklo sa prijateljima na proslavi devetog rođendana sina Slavka u dečijoj igraonici. Ozbiljan reset duše i tela.

Utorak 15. oktobar

Volim da čitam novine i to ne sa telefona, tableta, kompjutrera već onako iz ruke da se oseti miris štampe. Nažalost, od dnevnih novina ostao samo Danas. Priznajem, bacim ponekad oko na Blic, Novosti i Politiku, pročitam naslove, sportske strane… Ostale sam se zarekao da ne uzimam u ruke, čak ni kad ih konobar donese, jer vidi da sedim sam na kafi. Gurnem ih laktom i kažem: ne hvala. Ovo važi za svaki dan u nedelji pa i za ovaj utorak.

Nakon prepodnevnih uobičajenih aktivnosti posle podne i veče sam proveo u Kragujevcu. Sastanak sa poverenicima Pokreta slobodnih građana sa teritorije centrallne Srbije održali smo u prostorijama Pokreta, a istovremeno i Šumadijske regije. Red politike, pa red organizacije Pokreta. Centralna tema – bojkot ili izlazak na izbore.

Imaju ljudi mišljenje, zato u Pokretu gajimo debatu tako da su svi gotovo primorani da slušaju suprotno mišljenje svom. U podeljenom društvu kakvo je danas Srbija moramo povratiti ono što je izgubljeno, a to je kultura dijaloga. Mi smo u Pokretu odlučili da krenemo od sebe.

Iako sam se iz Kragujevca vratio prilično kasno, najstarija ćerka me čekala uz neki naš tradicionalni pozdrav i naravno zagrljaj.

Sreda 16. oktobar

Ponovo smo u centra pažnje zahvaljujući našem predsedniku Sergeju Trifunoviću. Danima se priča o novcu koji mu je ponuđen, a koji je on odbio. Ova očigledno neuobičajena pojava u srpskoj politici, a ja bi dodao i u društvu, da se odbije ponuđeni novac očigledno izaziva pažnju javnosti. Meni je iz cele priče koju sam u originalu čuo nekoliko puta najinteresantniji deo koji kaže „kako misliš nećeš da uzmeš pare?“. Dakle, vlast ćemo promeniti, to nije sporno.

Kako ćemo promeniti svest, pitanje je za sve nas. I još jedna neuobičajena stvar za srpsku politiku desila se te srede, kritikovali smo što javno, što interno našeg predsednika zbog neprimerenog twita o jednoj novinarki javnog servisa, što je u drugim političkim organizacijama sasvim sigurno nemoguće. Kao i u utorak, i u sredu, a tako će biti i u četvrtak. Pomeraćemo granice kako bismo menjali ovo društvo prvo na svom primeru.

Veče je prošlo sa prvim komšijama sa sprata uz piće i meze, a ostalo je i nešto torte od rođendana.

Četvrtak 17. oktobar

Još jedan dan pun sastanaka sa ljudima iz PSG. Pokušavamo da našu organizaciju izgradimo organizaciono i politički. Tužna je činjenica da smo ostali jedna od retkih političkih organizacija koja ne odustaje od evropskih vrednosti i koja budućnost Srbije vidi u Evropskoj uniji.

Naravno da smo svesni svih problema u kojima se EU nalazi i da sve češće oni ne razumeju nas sa Balkana i da i oni deluju demotivišuće za naše sunarodnike, ali ipak želimo da se Srbija izgradi po uzoru na evropske države i bude deo zapadne civilizacije kojoj svakako pripadamo.

Razgovor sa ljudima iz Pokreta koji promišljaju politički neograničeni sa 280 karaktera, koliko ima jedan twit, daje nadu da možemo vratiti Srbiju na evropski put sa kojeg lagano klizi već sedam godina zahvaljući aktuelnoj vlasti, ali i dobrom delu opozicije.

O tome razmišljam dok gledam devetogodišnjeg sina na fudbalskom treningu. Priznajem, u mislima pomalo trošim pare od njegovog transfera u Real Madrid.

Autor je novinar i član Predsedništva PSG