Političke promene bez socijalnih – tek promene garnitura na vlasti

Istovremeno, protivimo se raspisivanju još jednih u nizu vanrednih izbora, posebno imajući u vidu da redovni parlamentarni izbori slede već naredne, 2020. godine, saopštio je UGS Nezavisnost.

Dodaje se da u uslovima postojanja gotovo opšte saglasnosti u stručnoj javnosti da izbornu praksu i uslove i institucije za njihovo organizovanje i kontrolu, ali i sam izborni sistem i pravila treba ozbiljno reformisati, neracionalno je insistirati na raspisivanju izbora pod trenutno važećim neprihvatljivim uslovima.

„To samo vodi daljoj polarizaciji, uz trošenje novca i gubljenje vremena i energije za promene. Umesto priče o još jednim izborima i njihovom bojkotu, treba hitno otvoriti dijalog o izbornim pravilima igre. Izborna pravila se ne menjaju u godini u kojoj se organizuju izbori – ne barem u demokratskim društvima. U dijalogu, pored političkih aktera, moraju učestvovati i akademska zajednica i organizacije civilnog društva. Izbori se, valjda, raspisuju zbog građana i građanki i njihovog prava da znaju ko im se i sa kakvim rezultatima i programima nudi na ravnopravnom izbornom tržištu“, piše u saopštenju.

Kako se navodi, UGS Nezavisnost upozorava da borba za odbranu slobodnih i fer izbora i nezavisnih medija i institucija od pošasti njihovog ignorisanja i pražnjenja u siromašnoj Srbiji ne znači mnogo bez istovremenog zalaganja za smanjivanje enormnih nejednakosti, rast zarada i sigurnog i dostojanstvenog rada.

„Predstavnike vlasti upozoravamo i ovom prilikom da su jačanje socijalnog dijaloga, prakse kolektivnog pregovaranja i primena vrednosti sadržanih u Evropskim socijalnim stubovima prihvaćena i u velikoj meri neispunjena državna obaveza. Svima mora biti jasno da su političke promene bez socijalnih – tek promene garnitura na vlasti. Nagledali smo se štrajkova zloupotrebljenih za obračune sa političkom i poslovnom konkurencijom, kao i zahteva za vanrednim izborima posle kojih je sve ostajalo isto. Ako ne i gore. Na protestima vidljiva parola da nećemo da budemo jeftina radna snaga govori o sazreloj svesti da pristati na život na nivou pukog preživljavanja nije dostojno čoveka. Perspektiva prekarne i jeftine radne snage koja je, za male pare, uvek na izvolte potencijalnim poslodavcima – svakako nije ni za koga prihvatljiva, posebno ne za mlade i obrazovane. Primera radi, je li prosek od četiristo i kusur evra sudbina namenjena Srbiji? Je li penzija od dvesta-trista evra kruna nečije karijere i decenijskog rada? Treba li i dalje kažnjavati zaposlene koji pred pretnjom stečaja i gubitka radnog mesta odu u prevremenu penziju? Treba li da mladi rade na bedno plaćenim i nesigurnim poslovima, ispod svojih kvalifikacija? Ili račun treba da konačno, bar onaj politički, plate sve vladajuće garniture koje su nas dovele do stanja raširenog siromaštva u kome su nejednakosti duplo veće od evropskog proseka, piše u saopštenju UGS Nezavisnost i zahteva od svih političkih aktera, i pozicionih i opozicionih, da se nakon analize efekata pristupi promeni antiradničkog Zakona o radu i oživi sada blokirana praksa kolektivnog pregovaranja.