Veliki deo stručne javnosti se i dalje ne slažu sa izmenjenim amandmanima na Ustav Srbije.
„Politički uticaj na pravosuđe se ojačava i zadržan pristup premeštanja političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca sa Narodne skupštine na pravosudne savete, te bi zato poslednja verzija ustavnih amandmana trebalo da bude predmet ponovne ocene međunarodnih tela, pre svega Venecijanske komisije“, reakcija je stručne javnosti na četvrtu verziju Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa objavljenu na sajtu Ministarstva pravde 15 oktobra.
U saopštenju, čiji su potpisnici Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, JUKOM, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava, se podseća da je depolitizacija pravosuđa bila glavni motiv za pristupanje izmenama Ustava.
„Nacrt amandmana dovodi u pitanje i izvršenje obaveza Srbije preuzetih u sklopu evropskih integracija, odnosno Akcionim planom za Poglavlje 23, koji insistira na otklanjanju političkog uticaja na pravosudne organe“, piše u saopštenju. Kako se dodaje, pomaci u odnosu na prethodnu verziju ustavnih amandmana su skromni, „donekle su ispravljene logičke i tehničke greške, ali je zadržan pristup premeštanja političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca sa Narodne skupštine na pravosudne savete“. „Umesto da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca samostalno odlučuju o izboru sudija i tužilaca, sastavom ovih tela se održava uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na postupak izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.