Političko rešenje eliminacijom „terorista“

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine navelo je da proruske trupe koriste stanovništvo kao štit, da pale kuće i da u tim požarima ima žrtava. Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov rekao je da proruski aktivisti koriste rakete i oružje dugog dometa, dok je portparol proruskih trupa u Slavjansku naveo da u borbama ima žrtava i ranjenih, dodajući da je jedna devojka poginula kada ju je pogodio zalutali metak.

„U Slavjansku su pokrenuli rat protiv naše teritorije. Moja misija je da eliminišem teroriste. Jedina taktika je napredovanje malo po malo ka centru Slavjanska. Nema vojnog rešenja, rešenje mora da bude političko“, rekao je Avakov. Šef nacionalne garde Stepan Poltorak rekao je da su „protivnici dobro opremljeni i obučeni“. „Blokirali smo ih u centru Slavjanska, putevi su zatvoreni, ne puštamo nikoga. Oni čine sve kako bi nas naterali da koristimo teško oružje, ali mi to nećemo učiniti, kako bismo zaštitili civilno stanovništvo“, rekao je Poltorak. Takođe, vlada u Kijevu je poslala jednu vojnu jedinicu ka Odesi.

Rusija je juče navela da je kriza u Ukrajini pretnja za mir i stabilnost u Evropi ukoliko međunarodna zajednica ne odgovori na adekvatan način na „masovna“ kršenja ljudskih prava u toj zemlji. Rusko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je Belu knjigu, izveštaj sa listom masovnih kršenja ljudskih prava u Ukrajini koja su navodno počinili, kako se navodi, „ultranacionalisti, ekstremisti i neonacisti“. Moskva je pozvala međunarodnu zajednicu da odgovori „nepristrasno“, jer će u suprotnom biti „destruktivnih posledica“ po „mir, stabilnost i demokratski razvoj“ u Evropi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je posle razgovora s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izjavila da će pod pokroviteljstvom OEBS-a sutra o Ukrajini razgovarati ruski lider i ministar spoljnih poslova Švajcarske i predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter. Predsednik Nemačke Joakim Gauk odbacio je juče u Pragu kritike da je Berlin zbog ekonomskih interesa suviše uzdržan prema ukrajinskoj krizi i istakao da s poštovanjem prati kako vlada Merkelove nastoji da pomogne Ukrajincima, ostavljajući istovremeno otvorena vrata za pregovore sa Rusijom.

„Nemaju svi u Evropi takav stav. Poznat je i stav SAD. Nemačka vlada je u veoma osetljivom položaju. Neki joj zameraju uzdržanost zbog ekonomskih interesa. Ali i sami planovi ekonomskih sankcija mogu da ugroze pregovore. Naći ravnotežu je najveći izazov. Sa velikim poštovanjem pratim napore nemačke vlade“, kazao je Gauk novinarima nakon susreta s Češkim predsednikom Milošem Zemanom.

Evropska komisija u Briselu će 13. maja održati sastanak sa ukrajinskom vladom premijera Arsenija Jacenjuka, kako bi razmotrila mere podrške Kijevu, saopštila je juče Komisija. „EK je rešena u nameri da pomogne Ukrajini i učini sve što je u njenoj moći kako bi ta zemlja dobila svu neophodnu podršku u kratkom i srednjem roku“, rekla je portparolka Komisije Pia Arenkilde Hansen, najavljujući taj sastanak.

Šef francuske diplomatije Loran Fabijus kritikovao je juče Moskvu. „U Ukrajini cilj je smirivanje situacije i pripreme za predsedničke izbore 25. maja. Primećujem neodrživu kontradiktornost naših ruskih partnera. S jedne strane, kažu da u Ukrajini nisu potrebni izbori, a u Siriji, gde besni rat, kažu da treba glasati za El Asada“, rekao je Fabijus u intervjuu za radio Frans Enter.

Fabijus je rekao da ukoliko ne bude izbora u Ukrajini, a izbori predstavljaju rešenje krize, međunarodna zajednica će preći u takozvanu „fazu 3“ sankcija protiv Rusije. Američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka u petak su zapretili novim sankcijama ruskoj privredi u slučaju pogoršavanja situacije u Ukrajini. Kremlj je tokom vikenda saopštio da bi izbori u Ukrajini bili „apsurdni“ s obzirom na sukobe u toj zemlji.

KOSAČOV: Rešenje u Kijevu

Beograd – Kriza u Ukrajini predstavlja unutrašnji problem te države i njegovo rešenje treba tražiti u Kijevu, a ne u Moskvi, izjavio je juče u Beogradu član vrhovnog saveta ruske vladajuće partije „Jedinstvena Rusija“ Konstantin Kosačov. Poredeći krizu u Ukrajini s onom u Čečeniji okončanom 2009, Kosačov je podsetio da je Rusija bila prinuđena da protiv čečenskih separatista primeni silu jer je imala problem sa terorizmom na sopstvenoj teritoriji, dok je sada reč o „građanskom protestu“ ukrajinskog naroda i unutrašnjem problemu te zemlje.