Politika je odličan biznis

Kako Živković objašnjava za Danas, nekoliko desetina bivših političara, koji su bili u srpskim višestranačkim vladama poslednje dve decenije, danas je u privatnim kompanijama i bankama u svojstvu vlasnika, suvlasnika ili menadžera.

– Mnoge od tih kompanija su koristile državne subvencije i kredite. Neki su se okrenuli privatnom biznisu tek nakon političke karijere, a jedan broj je i pre politike bio u tom statusu. Oduvek sam radio u privatnim kompanijama i bilo je normalno da se vratim tom poslu nakon odluke da izađem iz aktivne politike. U Evropi je situacija potpuno ista. Većina bivših premjera i ministara, osim onih koji su u politiku ušli sa katedri univerziteta, životni put nastavljaju u kompanijama kao članovi upravnih odbora ili kao top menadžeri. Bivši nemački kancelar , na primer, danas je potpredsednik najveće ruske naftne kompanije. Dakle, potpuno je normalno da politička karijera bude nastavljena poslovnom – objašnjava Živković.

Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ kaže da je bavljenje privatnim biznisom za vreme vršenja javne funkcije u stvari zabranjeno ili ograničeno za veliki broj funkcionera, bilo posebnim zakonima, bilo Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.

– Međutim, sama činjenica da neko ima privatni biznis ne znači da je u sukobu interesa. Naime, sukob interesa je pojava koja je uvek u vezi sa konkretnim situacijama – na primer, kada funkcioner donosi odluku koja će pogodovati interesima firme koju poseduje ili u kojoj je radno angažovan. Ograničenja, obaveze i zabrane u zakonima postoje zato da bi se sprečilo da funkcioner padne u iskušenje i da funkciju zloupotrebi- kaže Nenadić.

Objašnjavajući vezu politike i biznisa na sopstvenom primeru, Velimir Ilić, lider Nove Srbije, navodi da se on „23 godine uspešno bavio privatnim biznisom“, ali da je sve napustio onog momenta kada je ušao u politiku.

– U politiku sam ušao da bih pomogao narodu u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Čim sam postao gradonačelnik Čačka, napustio sam veoma lagodan život. Imao sam svoje gađevinske firme, postrojenje za proizvodnju boja i lakova i fabriku za proizvodnju dečije obuće. Sada se, možda, i kajem što sam sve to ostavio, kada vidim šta se sve događa. Situacija bi mogla da se promeni kada bi u ovoj državi svako radio svoj posao, a pre svega Agencija za borbu protiv korupcije – zaključuje Ilić.

Ilić kaže za Danas da mu nije poznato da u Srbiji postoji uspešan biznismen koji se u isto vreme „časno i pošteno“ bavi politikom.

– Nije nikakva tajna da se većina političara, od kojih su mnogi od njih bivši i sadašnji ministri, čak i predsednici vlada, podjednako bave i biznisom. Međutim, na koji način? Svoje imovinske karte kriju „kao zmija noge“, a firme su registrovali na žene, decu, rođake, kumove…Za javnost su oni siromasi, koji, prema prijavljenom imovinskom stanju jedva sastavljaju kraj sa krajem, a sa druge strane, otkupljuju državna preduzeća bez tendera, poseduju građevinske firme koje dobijaju glavne poslove na državnim projektima, učestvuju u nabavci lekova, otkupu nafte, gasa…- navodi Ilić. On dodaje da nema problem sa tim da javno prozove ljude za koje smatra da su korumpirani i navodi da u prilog svojim tvrdnjama ima obilnu dokumentaciju koju je speman da podeli sa javnošću.

– Poznato je da je marketinška agencija koja obavlja sve poslove za Vladu Srbije u vasništvu Dragana Đilasa. Manje je poznato ko je vlasnik novootvorenog kliničkog centra u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman? I kako je jedna slovenačka kompanija bez tendera dobila građevinsku dozvolu za veliki investicioni projekat, odnosno izgradnju optičkih kablova u Srbiji? Rođačkim vezama sa jednim ovdašnji ministrom – tvrdi Ilić.

Kao obrnut primer, odnosno situaciju da se neko ko je prvo počeo kao političar, a zatim postao uspešnan biznismen koji „danas drži čitavu Srbiju“, naš sagovornik navodi vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića.

– On je počeo tako što je otvorio svoju privatnu banku, u kojoj su sredstva držala državna peduzeća. Mnogi čestiti ljudi nisu mogli da učestvuju u privatizacijama, pošto banke nisu mogle da im daju garanciju, jer je Mišković držao monopol. Sada taj čovek, u svakom pogledu, drži pola Srbije – ističe Velimir Ilić.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, koji je inače vlasnik špediterske kompanije „Todorović transport“, kaže za Danas da mu je politika više odmogla u bavljenju privatnim biznisom nego što mu je pomogla. On naglašava da političku funkciju „nikada, ni u jednom slučaju nije zloupotrebio“.

– Privatnim biznisom se bavim od 1972. godine, a u politiku sam ušao 20 godina kasnije. Svedoci smo da se mnoge afere spominju u vezi sa spegom politike i biznisa, a što se tiče ove poslednje, takozvane „vinograd afere“, mislim da se tu radi o sukobu unutar Demokratske stranke, odnosno pokušaju disciplinovanja Zorana Živkovića. On je očito pokazao tendenciju da se vrati u političke vode, što nekome očigledno smeta. Kako je moguće da se pitanje odakle Živkoviću novac za podozanje vinograda postavlja baš sada, posle toliko godina, a znamo da je sredstva dobio od ministra poljoprivrede, takođe člana DS – pita se Todorović i podseća da je ovo izborna godina u Demokratskoj stranci i da postoji mogućnost da „prljav veš“ izbije na površinu što bi, prema njegovim rečima, imalo „razmere cunamija“.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže za Danas da je u Srbiji već odavno politika jednaka biznisu i obrnuto, ali naglašava da situacija nije ništa bolja ni u zemljama u okruženju.

– Jasna podela između politike, biznisa i nezavisnih medija, na kojoj počiva temelj libealne demokratije, odavno je nestala. Takva je situacija u čitavom svetu, jedino što je kod nas sprega politike i biznisa vidljivija u odnosu na zapad, gde je ta povezanost „indirektnija“. Medijske imperije u zapadnim zemljama, posebno u Americi, imaju i te kakav uticaj na politiku. Najdrastičniji pokušaj da se pored bavljenja privatnim biznisom uplovi u političke vode u Srbiji je bio Bogoljub Karić koji je, bezuspešno, pokušao da bude ovdašnji Berluskoni – ukazuje Vukadinović i dodaje da ne znači da je neko ko ima privatnu kompaniju, a u isto vreme se bavi politikom, automatski u sukobu interesa.

– Svoj položaj, odnosno funkciju, mogu da zloupotrebe političari koji nemaju privatan biznis. Kod njih je možda i komplikovanije uočiti korupciju, jer se takvi slučajevi teže uočavaju i proveravaju – zaključuje Vukadinović.

Dragan Marković Palma, lider JS, čak smatra kako je mnogo bolje da u politiku uđu ljudi koji se bave privatnim biznisom i ekonomijom, jer je politika danas veoma bitna.

– Ona mora da obezbedi svakom čoveku u Srbiji da živi od svoga rada, a to teško mogu da učine oni koji su teoretičari, koji sve vreme nešto konstatuju i kritikuju, a nikad ništa u životu nisu radili. Teorija je jedno, a praksa je drugo – ističe za Danas gradonačelnik Jagodine. On objašnjava da mu je i otac bio privatnik, a da se on privatnim biznisom bavi od svoje 19 godine.

– Prvo smo se bavili proizvodnom cigle, zatim transportom, trgovinom, niskogradnjom, a sada u vlasništvu imam televizijsku kompaniju. Zapošljavamo 106 radnika – kaže Marković, kome čak u nekim biografijama, kako su pisali mediji, pod stavkom stručna sprema piše: privatni preduzetnik.

Tokovi novca netransparentni

Nemanja Nenadić kaže kako nije primetio da uspešni biznismeni imaju ambiciju da otvoreno ulaze u politiku u Srbiji, ako se izuzme specifičan slučaj Bogoljuba Karića, primeri direktora nekih privatnih i društvenih preduzeća još iz 90-ih godina i primeri nekih ljudi koji su veoma snažni i u lokalnom biznisu i u politici.

-Ako su tačne sumnje da mnogi u politiku ulaze više da bi ostvarili neke privatne interese nego da bi radili za opšte dobro, onda uspešni biznismeni za tim nemaju uvek ni potrebe. Pošto su tokovi novca u politici još uvek netransparentni, oni svoje poslovne interese, bilo da su legitimni ili ne, verovatno mogu da zadovolje i kroz obezbeđivanje finansijske podrške političarima koji donose odluke. Dešava se da političari postanu biznismeni i naravno, ta tema uvek otvara neka pitanja, poput korišćenja veza stečenih za mandata. Međutim, čini mi se da lica koja smo često gledali na ekranima, kada odu iz politike ili sa vlasti radije biraju dobro plaćena savetnička i slična mesta u kompanijama koje su zadužili, nego što se odlučuju da započnu svoj biznis i nadmeću se na tržištu- kaže Nenadić.

Mnogi bivši i sadašnji političari su poslovni ljudi, a ovo su samo neki od njih:

Nenad Popović, potpredsednik DSS, predsednik međunarodne kompanije ABS Holdings.

Zorana Anđelković Baki, funkcioner SPS – sa užom porodicom vlasnik je Radija S i firme „Smedia“.

Goran Perčević, bivši poslanik i funkcioner SPS, generalni je direktor privatizovane spoljnotrgovineke kompanije „Interkomerc“.

Aleksandar Vlahović, poslanik i član Političkog saveta DS, pre ulaska u politiku bio partner u američkoj revizorskoj firmi “Dilojt”, a potom osnovao privatnu firmu „Eki investment“ zajedno sa Dankom Đunićem, Nebojša Čović, bivši potpredsednik Vlade, zajedno sa suprugom većinski vlasnik Fabrike metalnih proizvoda (FMP), poznatog proizvođača konzervi.

Dragan Kojadinović, bivši ministar kulture u Vladi Vojislava Koštunice, član SPO, vlasnik pekare „Di Mađo“ na Banovom brdu u Beogradu, koja se vodi na ime njegove starije ćerke Ivane. Pre toga držao piljarnicu.

Dušan Mihajlović, osnivač Nove demokratije, kasnije Liberala Srbije, ministar policije u vladi Zorana Đinđića. Još pre bavljenja politikom osnovao firmu „Lutra“, koja se bavi spoljnom i unutrašnjom trgovinom, marketingom, informacionim tehnologijama, projektovanjem, inženjeringom.

Dragan Milovanović, nekadašnji ministar za rad i zapošljavanje i predsednik ASNS, od 1993. poseduje firmu „Rubiko“, koja se bavi prodajom kancelarijskog nameštaja, bele tehnike i sitnih kućnih potrepšina.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda većinski je vlasnik poslovnog sistema „Multikom grup“ u čijem je sastavu „Dajrekt medija“, najveći zakupac medijskog prostora u Srbiji

Božidar Đelić, ministar za nauku, pre dolaska u Srbiju imovinu je stekao radeći u konsalting firmi „Mekinzi“. Vlasnik je 3.000 akcija, što je skoro 100 odsto udela, u investicionom preduzeću „Haus of Jurop invest“, koje je registrovano u Holandiji.

Goran Vesić, bivši funkcioner DS, bavi se privatnim biznisom u firmi „Internešenel komjunikejšen partners“ (ICP), čiji je suvlasnik sa Ivanom Radovanovićem, vlasnikom ugašenog lista “Borba”