Politika puni Ustavni sud

Prema njihovim rečima, detaljnije uređen proces izbora, tokom kojeg bi o kandidatima mogli da se oglase i predstavnici strukovnih udruženja i civilnog sektora, dao bi veći legitimitet sudijama Ustavnog suda i ograničio upliv politike u njihove odluke.

Zakon o Ustavnom sudu jasno propisuje da se sudija ovog tela razrešuje funkcije ukoliko postane član političke partije. Međutim, isti zakon propušta da se bliže odredi prema široj političkoj pripadnosti. Na taj način, slučaj dva kandidata koja su bila na izbornoj listi Srpske napredne stranke na prethodnim lokalnim izborima, o čemu su pisali tabloidi, ne predstavlja kršenje zakona, ali otvara pitanje uticaja koji političari ostvaruju na rad Ustavnog suda.

Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu i potpredsednik Društva sudija Srbije za Danas kaže da je postojeći zakon koji uređuje izbor sudija Ustavnog suda neophodno dopuniti kako bi detaljnije regulisao postupak izbora.

– Narodna skupština i predsednik Republike su politička tela i njima je u prirodi da politički rezonuju. Ceo postupak izbora bi morao malo bolje da se uredi kako bi se učinio transparentnijim i kako bi znali kojim kriterijumima se ova tela vode kada biraju kandidate – kaže Hadžiomerović. On dodaje da odsustvo šire rasprave o biografijama kandidata za sudije Ustavnog suda urušava ugled te institucije.

Bogoljub Milosavljević, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union smatra da postojeći sistem ne sprečava u dovoljnoj meri da kandidati za sudije Ustavnog suda budu izabrani po političkim kriterijumima.

– Postojeći model izbora je zamišljen tako da ograniči dominaciju jedne grane vlasti, ali ne može u potpunosti da izbaci politiku iz računice. Otud i mogućnost da se pojave politički podobni kandidati – navodi Milosavljević. On takođe lek vidi u većoj transparentnosti postupka izbora.

– Kada bi proces izbora trajao duže i kada bi strukovna udruženja i civilni sektor imali mogućnost da se izjasne o kandidatima, to bi dalo dodatni legitimitet sudijama Ustavnog suda – kaže Milosavljević.

Podsetimo, trenutno je u toku postupak izbora devet sudija Ustavnog suda kojima je istekao devetogodišnji mandat.

Mandat ističe Dragiši Slijepčeviću, Mariji Draškić, Bosi Nenadić i Predragu Ćetkoviću, koje je za sudije Ustavnog suda izabrala Skupština Srbije i Vesni Ilić Prelić, Oliveri Vučić, Dragani M. Stojanović i Katarini Manojlović Andrić koje je na devetogodišnji mandat imenovao predsednik Srbije. Sudija Agneš Kartag Odri, koju je imenovao predsednik ispunila je uslove za penziju.

Predsednik Srbije ranije je uputio predlog sa osam kandidata za sudije Ustavnog suda, sa koje će parlament izabrati četvoro, a parlament treba da utvrdi listu od 10 kandidata sa koje će predsednik Srbije imenovati pet sudija tog suda.

Kandidati

Predsednik Srbije je predložio za sudije Ustavnog suda Snežanu Marković iz Beograda, Milana Škulića iz Beograda, Miroslava Nikolića iz Pančeva, Jovana Ćirića iz Beograda, Dušanku Đorđević iz Beograda, Miodraga D. Radojevića iz Beograda, Vladimira Đurića iz Beograda i Milana Burića iz Beograda. Na sajtu Skupštine navedeno je da su kandidati sudija Ustavnog suda Katarina Manojlović Andrić, profesori na Kriminalističko-policijskoj akademiji Dragana Kolarić i Tijana Šurlan. Na listi su i predsednica Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, sudija Privrednog apelacionog suda u Beogradu Jasminka Obućina, advokat iz Beograda Dušan Ignjatović. Zatim profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ Tamaš Korhec, zamenik višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Radisav Filimonović i javni izvršitelj iz Beograda Branislav Petrović.