Politikantstvo ili realna slika: Medicinski radnici o oceni Lončara da zdravstvo izlazi jače iz pandemije

Ministar Lončar je u razgovoru za agenciju Tanjug kazao između ostalog da zdravstveni sistem nije pukao, da izlazi iz pandemije jači nego što je bio, sa novim bolnicama i opremom, i da građani ne treba da brinu, jer ima ko da ih leči. On je takođe kazao da od ponašanja građana zavisi kako će pandemija dalje teći i da država neće uvoditi ograničenja.

Upitan da li zdravstveni sistem može da izdrži novi talas, ministar je kazao „niko nas ne pita da li može, mora“.

Odgovarajući na pitanje kako vidi ministrove ocene, Vuk Vučić kaže da se radi „o besprizornoj propagandi pred izbore u koju ne veruje ni sam ministar Lonačar“.

-Zdravstveni sistem se održao samo zahvaljujući naporu zdravstvenih radnika, čiji je položaj sve teži a nezadovoljstvo sve veće. Zdravstveni radnici prethodne dve godine ginu zajedno sa pacijentima. Ono što je do sada urađeno više je izgledalo kao rezultat igranja sa zdravstvenim sistemom a ne kao posledica ozbiljnog planiranja. Srbija ima jedan od najvećih viškova smrtnosti u svetu i to je pitanje na koje treba da odgovori ministar zdravlja – navodi sagovornik Danasa.

Vučić ističe i da je ponašanje vlasti pred širenjem omikron soja, takvo da „odgovornost za naredni talas pripada ministru zdravlja i Kriznom štabu“.

– Uprkos apelima i predlozima Ujedinjenih protiv kovida ništa nije urađeno da se smanji širenje virusa, i tek ćemo videti posledice i koliko su spremni da žrtvuju svoj narod u političke svrhe, ističe Vučić.

Da je najveći deo ministrovih izjava politički govor a ne stručna ocena, slaže se i Gorica Đokić.

Osvrćući se na komentar Zlatibora Lončara da građani ne treba da brinu i da će imati ko da ih leči, ona podseća da je prosečna starost lekara specijalista u Srbiji 55 godina.

-Ako se pod hitno ne omogući fleksibilnije odobravanje specijalizacija, mi zaista nećemo imati lekara specijalista za deset godina. Već ih sad nemamo – konkurs za bolnicu u Batajnici je to pokazao. Traženo je 80 anesteziologa, kojih nema, jer ih je u celoj Srbiji 400, pa su na njihovo mesto zaposleni lekari opšte prakse.  Situacija je slična i u nekim drugim oblastima – kaže Đokić.

Zoran Savić međutim smatra da je osvrt ministra Lončara na prethodne dve godine realna slika stvari.

-Izgrađene i opremljene su tri kovid bolnice, završava se rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije. Samo u decembru prošle godine zaposleno je 211 lekara i 500 medicinskih sestara. Očekuje se da naredne godine posao dobije još 1,000 doktora. Sve to zajedno bi trebalo da nadomesti nedostajući kadar, i doprineće poboljšanju usluge koju dobijaju građani – navodi Savić.

Izgradnju i opremanje bolnica, kao i zapošljavanje medicinskih radnika istakao je i ministar Lončar, koji je kazao  – „nama niko nije ostavio takav sistem, ali mi ćemo nekima drugima ostaviti sistem za ponos i sa kadrom, jer nije dovoljno samo da izgradite bolnice, nabavite opremu, morate neko i da radi.“

Upravo je međutim nedostatak kadra u zdravstvu istakao Fiskalni savet u svojoj analizi budžeta za 2022, navodeći da zdravstveni sektor ima najveći manjak kadra trenutno i da mu nedostaje oko 5,000 ljudi, prenela je ranije Nova ekonomija.

Fiskalni savet takođe je naveo da iako je broj zaposlenih u zdravstvu porastao za preko 4,300 osoba, manjak je i dalje prisutan što ilsutruje i primer Kliničkog centra Srbije kome nedostaje 3,000 stalno zaposlenih, iako je to delimično nadomešteno angažovanjem radnika na određeno.

Upitan o procenama Fiskalnog saveta o nedostajućem kadru u zdravstvu, Zoran Savić kaže da on nema precizne podatke o broju zdravstvenih radnika koji će biti potrebni u narednom periodu, uz konstataciju da njihovo zapošljavanje zavisi i od količine novca kojom se bude raspolagalo.

-Doprinosi za zdravstvo su smanjeni na deset odsto a poslodavci traže dalje smanjenje. Sredstva za zapošljavanje se obezbeđuju ili iz doprinosa ili iz budžeta pa je pitanje gde će se naći novac za dodatna zapošljavanja, navodi sagovornik Danasa.

Fiskalni savet konstatovao je inače i da je budžetom za narednu godinu predviđeno najveće smanjene insvesticija upravo u oblasti zdravstva sa 38 na 18 milijardi dinara. To je posledica i činjenice da su se prošle godine ogromne pare slile u izgradnju i opremanje bolnica, što je uticalo da izdvajanja za zdravstvo u 2021. budu izuzetno velika.

Fiskalni savet ipak konstatuje i da iako je bilo očekivano da kapitalna ulaganja padnu kako pandemija odmiče, ovako drastičan pad nije opravdan.

– Investicije u oblasti zdravstva ne bi trebalo da budu prepuštene inerciji i da se povećavaju samo onda kada nastupi kriza  – trebalo bi da one dugoročno zadrže nivo koji je najmanje tri puta veći od planiranog – zaključio je Fiskalni savet.