Studenti beogradskog Fakulteta političkih nauka – budući novinari, stručnjaci za odnose sa javnošću i profesionalni političari – na neformalno pitanje šta gledaju na televiziji, umeju nonšalantno da odgovore „profesora Orlovića“.
Tvrde da im je to posebna vrsta praktične vežbe, jer je profesor neopterećen sujetom, tako da kasnije mogu do izvesne mere da sa njim diskutuju. I to o razlikama u onome što tvrdi kao analitičar spram onoga što teorijski u „treningu za demokratiju“ zahteva od njih.
Popularnost relativno mladog profesora FPN Slaviše Orlovića nesporno nije toliko u tome što je ponikao u intelektualnom krugu bliskom Demokratskoj stranci, koliko u umeću da pronađe središnju tačku. Ta ravnoteža sprečava potapanje u „Bermudskom trouglu“ analitičara i politikologa koji čine tri portala – Srpska politička misao, Novi standard i Peščanik. Teorijski, demokratska društva su ona koja uspevaju da nađu „zlatnu sredinu“ zasnovanu na srednjoj klasi, tako da nije čudo što ideje parlamentarizma, izbornih sistema i ostalog što iz toga proističe, pronosi po medijskom nebu Srbije baš Slaviša Orlović. U tom smislu on jeste moderni baštinik ideja i pomalo stila Dragoljuba Mićunovića i, naravno, pokojnog Desimira Tošića. Nagrada „Desimir Tošić“ za serijal kolumni dodeljena Orloviću upravo legitimiše tako odmeren način javnog razmišljanja i govora.
U zvaničnoj Orlovićevoj biografiji piše da je rođen 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici, da je kao vanredni profesor zaposlen na FPN, gde od prošle godine uređuje i tromesečni naučni časopis „Politički život“, čiji je suizdavač Službeni glasnik. Navodi se i da je objavio preko trideset tekstova i članaka u domaćim i stranim časopisima i zbornicima, kao i knjige: „Političke partije i moć“, „Politički život Srbije – između partokratije i demokratije“ i „Politikološki ogledi – politička teorija i politička sociologija“.
Dodaje se i da je boravio na univerzitetima: Vestminster, Kanzas, UCL i Oksford. Kolumnista je Politike gotovo deset godina, a o Srbiji generalno tvrdi da je nekonsolidovana demokratija, u kojoj se sve institucije izuzev koliko-toliko regularnih izbora, još uvek mogu dovesti u pitanje. Orlović je učestvovao u mnogim istraživačkim i edukativnim projektima, a bio je i član Upravnog odbora Udruženja Fulbrajtovih stipendista SCG. U poslednjem broju časopisa „Politički život“ objavio je analizu predsedničke trke Baraka Obame i Mita Romnija.
Oženjen je i ima dva sina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
