„Politizacija rada BIA“: Šta je razlog sve češćeg proterivanja posetilaca Srbije?

Početkom ove godine ulazak u Srbiju je zabranjen čak i pevačici narodne muzike Selmi Bajrami jer je na jednom nastupu pokazivala znak dvoglavog orla, koji navodno predstavlja simbol „Velike Albanije“.

Bivši direktor BIA Aleksandar Vulin je tada izjavio da je tim činom „pogazila dostojanstvo Srbije i našeg naroda“.

Sada je Feđa Štukan zadržan zbog „negativne procene sigurnosnog rizika“ i ovo nije prvi put da je vraćen sa srpske granice.

Advokat Aleksandar Olenik objašnjava da se u ovim slučajevima najčešće radi o diskrecionim ovlašćenjima što znači da se ona sprovode bez kotrole i bez objašnjenja, a to vlast u Srbiji zloupotrebljava.

„Vlast zloupotrebljava sve mehanizme prinude koje ima, kako policijsko-bezbednosne tako i sudske, da bi se izborila sa opoziciom i građanima. Svako ko drugačije misli oni ga ućutkaju fizički, u slučaju Feđe Štukana, fizički mu nisu dali da napusti aerodrom zato što on misli svojom glavom“, kaže advokat Aleksandar Olenik.

On dalje navodi da odredba koja reguliše to kada neko može ili ne može da se pusti u zemlju s razlogom postoji u zakonu kojim se reguliše bezbednost i naše službe imaju puno pravo da je primene.

„Međutim problem je to što u našoj službi nema kontrole, niko neće da kontroliše zašto je neko zaustavljen i vrećan sa granice, jer onaj koji bi to trebalo da kontroliše je isti onaj koji je to i naredio. Znači ne postoji sistem kontrole postupamnja i korišćenja ovlašćenja „, kaže Olenik.

Kaže da se podrazumeva da ozbiljne države imaju pravo da uskrate ulazak u zemlju licima koja bi mogla da naruše ustavni poredak, ali za to, kako kaže, moraju da postoje procedure.

„Kod nas nažalost toga nema, zato je to zloupotreba širih razmera i ja se bojim da će se to nastaviti i zloupotrebom suda, zloupotrebom pritvora, zloupotrebom tužilaštva I zloupotrebom službi“, priča Olenik.

Pored toga što se ljudi koji su uradili nešto što nije po volji našim vlastima vraćaju sa granica Srbije, u poslednje vreme se neretko dešava da se stranim državljanima najčećše Rusima ukida dozvola boravka u Srbiji.

Aktuelan je slučaj beloruskog novinara i aktiviste Andreja Gnjota, kome preti izručenje u zemlju porekla po zahtevu beloruskih vlasti.

Pored njega u problemu su i ruske državljanke Irina Tereh i Elena Kopsova njima se čak bavila služba bezbednosti naše zemlje, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i donela zaključak da su pretnja po bezbednost Srbije.

Pravnik Nikola Kovačević kaže za Danas da se sa problemom „otkazivanja gostoprimstva“ najčešće suočavaju strani državljani koji se uklapaju u profil aktivista, i iznose stavove o društveno ostljvim pitanjima.

„Ono što je karakteristično za sve te odluke jeste da su one uglavnom neobrazložene Iili da počivaju na toj jednoj, jednim delom sigurno arbitrarnoj, a drugim delom neobrazloženoj proceni Bezbednosno informativne agencije koja se sprovodi na osnovu Zakona o strancima“, kaže Kovačević.

Kako kaže, ovo predstavlja samo jedan instrument na osnovu koga je u prethodne dve godine pokrenut postupak proterivanja velikog broja ruskih državljana.

„Ovo se radilo bez razmatranja člana 83 Zakona o strancima i bez razmatranja potencijalnih rizika kojima bi se ti ljudi izložili po prinudnom povratku u zemlju poput Rusije“, priča Kovačević.

Naš sagovornik navodi da se ovakvim postupanjem politizuje rad BIA u odnosu na te pojednice i da se time obesmišljava institut procene bezbednosnog rizika u odnosu na određene strance.

„Sporno je što se takva praksa primenjuje na ljudima koje boravak u Srbiji štiti od povratka u zemlju porekla u kojoj bi mogli da imaju mnogo problema poput političkog progona“, zaključuje Kovačević.