Najvažniji tajni zatvor, odnosno „crna tačka“ američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), otvoren neposredno nakon napada na SAD 11. septembra 2001, prema navodima njenih oficira, nalazio se u mestu Šimanji, oko 160 kilometara severno od Varšave. Neimenovani oficiri CIA saopštili su ovaj podatak za vikend-izdanje dnevnika Njujork tajms.

Najvažniji tajni zatvor, odnosno „crna tačka“ američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), otvoren neposredno nakon napada na SAD 11. septembra 2001, prema navodima njenih oficira, nalazio se u mestu Šimanji, oko 160 kilometara severno od Varšave. Neimenovani oficiri CIA saopštili su ovaj podatak za vikend-izdanje dnevnika Njujork tajms.
Jedan oficir, prema navodima lista, izjavio je da je Džejms L. Pervit, bivši direktor tajne službe CIA, rekao da je Poljska „51. država SAD“. „Poljska je odabrana zato što u njoj nema lokalnih kulturnih niti verskih veza s Al-Kaidom, što infiltraciju ili napade simpatizera čini malo verovatnim“, rekao je, prema navodima Njujork tajmsa, jedan od američkih obaveštajaca.
Štaviše, oficiri navodno tvrde da je CIA odabrala da zatvor smesti u Poljsku zato što je ta zemlja „jedva čekala da sarađuje“. U članku je opisano kako je „tim za otmicu“ marta 2003. priveo iz Ravalpindija u Pakistanu operativca Al-Kaide Halida Šaika Muhameda i sproveo ga u bazu kod aerodroma Šimanji.
List opisuje lokaciju u Poljskoj kao „najvažniju crnu tačku CIA“, citirajući navode 24 sadašnja i bivša pripadnika američke spoljne obaveštajne službe. Poljska je uporno negirala da je ustupala svoju teritoriju za ovakve operacije još otkako su se pojavile prve optužbe o učešću evropskih zemalja u otmicama i tajnim letovima. Poljski ministar odbrane Bogdan Klih brzo je demantovao navodne reči Pervita o Poljskoj kao „51. američkoj državi“.
– To je neprihvatljivo. Očigledna činjenica da vodimo teške pregovore s Amerikancima o postavljanju antiraketnog štita govori da smo nezavisna država – rekao je Klih u ponedeljak za poljski radio ZET.
Skandal se vremenski podudara s navodima grupe za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel koja optužuje evropske vlade i institucije Evropske unije da su u najboljem slučaju izbegavale, a u najgorem aktivno opstruirale istrage o učešću Evrope u američkim tajnim otmicama i pritvaranjima.
– Od otkrivanja upletenosti Evrope promenjeno je sedam predsedništava EU, a ništa nije učinjeno. Niko nije ni priznao učešće u otmicama – rekao je Nikolas Beger, direktor evropske kancelarije Amnesti internešenel.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari