Polonica u Srbiji

 Istina Univerzitetska biblioteka je u saradnji s Katedrom slavistike priredila izložbu knjiga i priloga iz časopisa u svojim fondovima od 2000. do 2013, ali, nažalost, kako kaže ona izreka: Daleko od očiju, daleko od srca. Trebalo je da bude na Sajmu knjiga i da je na njemu adekvatno vide, kako slavisti tako i ostali zainteresovani posetioci.

Slično se dogodilo sa dve novoobjavljene, značajne naučne publikacije koje nisu promovisane na poljskom štandu: Istorija poljske književnosti do Prvog svetskog rata Ljubice Rosić (Zavod za udžbenike) i Polonica u Srbiji, bibliografija posebnih izdanja (1848-2013) Branislave Stojanović (Slavističko društvo Srbije). Jer, i jedna i druga pored književnosti i jezika obuhvataju celokupnu poljsku humanistiku.

Iz uvoda knjige Branislave Stojanović saznajemo da se poljska književnost u Srbiji prevodi već 165 godina, odnosno od 1848. do danas, da obuhvata korpus od 592 monografske publikacije, što je za Srbiju, zemlju koja je pet vekova bila bez države i autentične kulture veoma mnogo. Zadivljuje praćenje poljske književnosti i humanistike, iako je u 19. i prvoj polovini 20. veka bilo malo školovanih prevodilaca. U drugoj polovini i u prvoj deceniji 21. veka čini nam se normalnijim što je prevedeno toliko autora i dela, a mnogi, naročito pesnici da su doživeli slavu, tj. njihova dela su prevođena u celosti (Ruževič, Herbert, Miloš, Šimborska, Zagajevski, Lipska i dr.), da su dobijali najveće ovdašnje nagrade, i najvažnije – da su strasno čitani. U čemu su značajnu ulogu odigrali izdavači poput Nolita, Prosvete, Matice srpske, Dečjih novina, posebno KOV, a poslednjih godina Trećeg trga koji je pored niza posebnih pesničkih zbirki mlađih poljskih pesnika objavio antologiju poljske poezije 20. veka, ukupno 117, kao i antologiju poljskih pesnika rođenih 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, ukupno 70. Poprilično je prevedeno i iz oblasti proze, drame, filozofije, sociologije, nauke o književnosti, jer se znatno uvećao broj posvećenih prevodilaca. Njihova dostignuća pored bibliografije posebnih izdanja Branislave Stojanović predstavila bi tek bibliografija priloga u časopisima, na kojoj ona takođe radi. Što je za veliku pohvalu, s obzirom da veoma oskudevamo u svim tipovima bibliografija.