Polovičan uspeh demokrata

Ma koliko Demokratska stranka, s većinom u Konresu SAD, prošlog petka bila zadovoljna zakonom koji je usvojen u Predstavničkom domu o povlačenju američkih trupa iz Iraka do 1. septembra sledeće godine, ovaj zakonski tekst nema izgleda da oživi. Ne samo zato što će izostati potpis predsednika Džordža Buša, već što najaverovatnije nema izgleda da bude usvojen i u Senatu.
Od početka janura demokrate u Kongresu, posebno u Senatu ne uspevaju da donesu ni jedan obavezujući tekst kojim se onemogućava namera predsednika Buša da pošalje dodatne trupe na irački front . S malom prednošću u odnosu na republikansku opozicionu stranku nisu u stanju da za takav poduhvat obezbede 60 potrebnih glasova. U donjem, Prestavničkom domu, zahvaljujući izuzetno napornom radu presdesavajuće Nensi Pelosi i najuglednijih predstavnika demokrata neobvezujuće rezolucije već su prošle, ali prošlog petka se otišlo nešto dalje. Doduše uz veoma tesan broj glasova: za zakon kojim se obezbezđuju 124 dodatne milijarde dolara za trupe u Iraku uz uslov da budu povučene sledeće jeseni glasalo je neophodnih 218 konrgesmena, protiv je bilo 212.

BUŠ: Uložiću veto

Američki predsednik Džordž Buš ponovio je da će staviti veto na nacrt zakona kojim demokrate planiraju da finansiranje rata u Iraku uslove povlačenjem američkih trupa iz te zemlje. U redovnom nedeljnom obraćanju putem radija, Buš je kritikovao predlog zakona. „Jasno sam stavio do znanja da ću uložiti veto na takav predlog zakona“, upozorio je Buš. On je ocenio i da demokrate, koje imaju većinu u Kongresu, neće uspeti da obore njegov veto. On je ponovio da Kongres treba hitno da usvoji dokument o finansiranju rata u Iraku, „bez ograničavanja i kašnjenja“, zato što će se u suprotnom, kako je ocenio, vojnici suočiti sa „značajnim“ problemima u Iraku.

„Članovima Kongresa na prvom mestu treba da budu vojnici, a ne politika“, naveo je američki predsednik. „Moramo da ostavimo po strani stranačku politiku kako bi bili usvojeni svi zakoni značajni za američki narod.“ „Nije kasno da radimo zajedno“, dodao je Buš.

Antiratno raspoloženje i odlučnost da se američke trupe povuku, iako nije sporno u Demokratskoj stranci, nije ni malo lako ostvarljivo. Iz prostog razloga što se, za razliku od vremena ratovanja u Vijetnamu, stano ističe podrška američkim vojnicima koji inače svakodnevno ginu na iračkom ratištu, što podrazmeva i povećanje izdataka iz budžeta, a samim tim i ratnih operacija. Niko odista nije spreman da uskrati dodatne dolarske izdatke pogotovo što je izbila na videlo prilična neopremljenost američkih vojnika, od zaštitnih odela, preko nedostatka ratnih vozila do ishrane, odustvo brižljivijeg lečenja ranjenika i težak materijani položaj njihovih porodica kod kuće.
Uverenje da se svakim daljim ostajanjem u Iraku, što je politika predsednika Buša, američke trupe stavljaju u središte zavađenih strana u građanskom ratu šiita i sunita, iako nije sporno nije mogućno ni sprečiti zbog kongresmena republikanaca, ali i podeljenih demokrata.
Zbog svega toga glasanje o zakonu kojim se odobrava povećanje izdataka uz uslov određenog datuma za povlačenje, što je predsednik nazvao „političkim pozorištem“, zapravo se samo šalje poruka biračima: Demokratska stranka s tesnom većinom i poverenjem koje je dobila na izborima prošlog novembra očigledno radi na ispunjavanju obećanja da će rat u Iraku biti okončan.