Polovina fakulteta planira dodatne prijemne ispite

Govoreći na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti posvećenom reformi gimnazija, ona je istakla da nije tačno da se projekat državne mature radi netransparetno i da fakulteti nisu informisani.

Medić je podsetila da fakulteti imaju po zakonu rok do 31. avgusta da objave uslove upisa koji će važiti za generaciju koja će na kraju školske 2023/24. godine prva polagati državnu maturu, a visokoškolske ustanove su bile obavezne da do sredine aprila dostave svoje predloge Ministarstvu prosvete.

Na poziv Ministarstva da pošalju svoje predloge kriterijuma za upis stiglo je 228 predloga (od ukupno 347 studijskih programa), od toga 145 sa državnih fakulteta. Od tih 145 iz Novog Sada su stigli predlozi za 19 odsto studijskih programa, iz Niša 80 odsto, Univerzitet u Beogradu je poslao predloge za 61 odsto studijskih programa.

Oko 52 odsto fakulteta planira dodatne prijemne ispite.

– Ne postoji nijedan studijski program koji ne vrednuje rezultate mature u procesu selekcije kandidata za upis, samo postoje razlike među fakultetima u obimu u kojem je vrednuju. Nažalost, neki univerziteti su opstruirali proces usaglašavanja uslova upisa i dostavljeno je mnogo manje predloga u ovom drugom krugu nego u prvom, 2020/2021. godine – kazala je Medić.

Ona je precizirala da je 94,4 odsto fakulteta prihvatilo predlog da u ukupnom broju poena za upis na studijski program vrednuje maternji jezik sa minimalno 10 i više poena, 93,7 odsto takođe vrednuje matematiku u istom obimu, a 82 odsto vrednuje izborni opšte obrazovni predmet sa 10 i više odsto. Oko 60 odsto fakulteta vrednuje teorijski deo stručne mature sa 10 i više bodova.

– Ovakvi predlozi rezultat su dugotrajnih konsultacija obavljenih sa fakultetima i prihvatanja činjenice da su jezička i matematička pismenost ključne kompetencije potrebne za nastavak visokog obrazovanja i pouzdani prediktori buduće uspešnosti na studijama – kazala je Medić.
Ona je podsetila da je 2020. godine urađena analiza svih prijemnih ispita na svim univerzitetima u Srbiji i ispitano je u kojoj meri se sadržaj prijemnih i državne mature podudaraju. Prepoznat je visok potencijal mature kao zamene za prijemne ispite i taj dokument, uključujući i publikaciju u kojoj su navedena međunarodna iskustva o vrednovanju mature na prijemnim ispitima, dobili su svi fakulteti.

Usledili su sastanci i 20 jednodnevnih obuka na kojima je učestvovalo 330 predstavnika studijskih programa zaduženih za prijemne ispite, na kojima je do detalja predočeno sve što je urađeno u okviru Projekta državne mature i način kako se razvijaju testovi za buduću sertifikaciju, eksternu evaluaciju učeničkih postignuća i kvalifikaciju za upis na studije.

Nakon toga je traženo da fakulteti dostave prve preliminarne predloge kako će vrednovati maturu u prijemnim ispitima.

– Od svega što smo dobili kao odgovor u aprilu 2021. navešću samo jednu stvar da biste razumeli težnu i smisao ponašanja akademske zajednice. Na obukama smo se bavili standardima postignuća za kraj četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja koji su osnova za razvoj maturskih testova. Objašnjeno je da se zadaci u testovima koji se polažu u okviru državne mature razvijaju za tri nivoa mogućeg postignuća učenika – osnovnom, srednjem i naprednom. Najkraće rečeno objašnjeno je da osnovni nivo znači da je kandidat položio maturu, ispunio je minimalni kriterijum propisan kao sertifikat da je završio srednu školu. Srednji nivo znači da učenici imaju kompetenije i sposobnosti potrebne generalno za studije, a napredni nivo postignuća znači da je učenik kompetentan za studije na odgovarajućem fakultetu. Analizirani su odgovori fakulteta za 211 studijskih programa. Od tog broja samo četiri studijska programa tražilo je napredni nivo iz srpskog jezika, samo jedan fakultet je rekao da će tražiti matematiku na naprednom nivou, a četiri su tražila da neki od opšteobrazovnih predmeta budu na naprednom nivou – navela je Medić.

Ona je ocenila kao zapanjuće to što je polovina fakulteta tražila osnovni nivo znanja na testovima državne mature, a preostala polovina srednji nivo postignuća.

– Nakon što smo se suočili sa saznanjem da fakultete ne zanimaju nivoi postignuća za upis studenata, predložena je šema da se zadrži postojeće rešenje po kojem 40 odsto poena i dalje nosi uspeh iz srednje škole, da se postignuće na testu iz maternjeg jezika vrednuje sa najmanje 10 odsto poena, isto toliko matematika, kao i opšteobrazovni predmet, odnosno teorijski deo stručnog ispita, a da dodatni ispiti za testiranje posebnih sposobnosti i znanja koje fakulteti hoće da organizuju nosi 30 odsto od ukupnog broja bodova za upis. Za slanje svojih predloga fakulteti su, kako je gore pomenuto, imali rok do sredine aprila i oko 50 odsto se izjasnilo da želi da organizuje posebane dodatne ispite pored državne mature – rekla je Medić.

Ako predloge o načinu vrednovanja mature u politici selekcije kandidata za studije pogledamo sa stanovišta predloga potrebne i moguće reforme gimnazija, opravdano se možemo pitati kome je takav kvalitet opšteg obrazovanja potreban to jest kakvu političku, stručnu i društvenu podršku ima razvoj ključnih kompetencija i unapređivanje kvaliteta opšteg obrazovanja naše dece, istakla je Medić.

– Preko 100.000 akreditovanih mesta za upis na prvu godinu studija za svega oko 50.000 učenika, koliko broji jedna generacija svršenih srednjoškolaca, od čega su manje od 25 odsto gimnazijalci, stavilo je kvalitet obrazovanja potreban za studije u drugi plan. Opšta tendencija (sa malim izuzecima) snižavanja i proširivanja kriterijuma za upis na fakultete u smislu obezbeđivanja maksimalne prohodnosi što većem broju kandidata, a zarad održivosti postojećih studijskih programa, prepoznaje se u odlukama fakulteta “bilo koji uspeh, bilo koji stručni profil, bilo koji opšteobrazovni predmet sa liste maturskih izbornih predmeta” – rekla je Snežana Medić.

Šta u ovom kontekstu znači potrebna reforma gimnazija i da li je unapred osuđena na neuspeh ako nema podršku akademske zajednice?

– Način vrednovanja državne mature prilikom selekcije kandidata za studije je moćan instrument u rukama akademske zajednice za upravljanje kvalitetom obrazovanja u Srbiji. Novom upisnom politikom akademska zajednica odlučiće sudbinu buduće mature, njenu svrhu i vrednost za obrazovni sistem, koliko snage će joj dati kao instrumentu unapređivanja kvaliteta u srednjem obrazovanju, koliko i kako funkcionalno pismene i sa razvijenim ključnim kompetencijama buduće student će imati. Autonomija univerziteta je velika društvena moć akademske zajednice, njenih institucija i pojedinca, društveno delegirana odgovornost da o ključnim pitanjima odlučuju najkompetentniji. Svako društvo neguje i ulaže u ovaj preko potreban društveni mehanizam očekujući odatle vodilje za svoj budući razvoj. Da li ih u priči o držanoj maturi i reformi gimnazija akademska zajednica daje – zapitala se Medić.