Polovina glasača SNS se ne bi vakcinisala

Slično su se izjasnili i ispitanici koji podržavaju stranke koje su izašle na parlamentarne izbore (53 odsto bi poslušalo lekare), dok je 48 odsto pristalica stranaka koje su bojkotovale izbore odgovorilo da se ne bi vakcinisali ni pod kojim uslovima – pokazalo je istraživanje Demostata o tome šta o pandemiji virusa Kovid 19 misle građani Srbije.

Koliko je poznato, ovo je prvi put da se javno objavljuju nalazi istraživanja na temu poverenja građana u medicinske i političke odluke u doba korone.

Prema rečima glavnog istraživača Demostata Srećka Mihailovića, ovakav nalaz nesumnjivo pokazuje da korona nije samo medicinski, već i politički problem.

On postavlja pitanje da li je naše „političko ludilo“ došlo dotle da sopstvene političke stavove prenosimo kao reakciju na zdravstvene probleme.

– Ako to jeste, onda je vrag odneo šalu, zaista. Ta ista grupacija onih koji su pristalice partija koje su bojkotovale izbore bi u najmanjoj meri poslušala lekare i stručnjake, odnosno u manjoj meri nego svi ostali – samo jedna trećina. Oni koji nemaju bliske partije, a znamo da je to polovina građana ove zemlje, veruju lekarima i stručnjacima, ali 33 odsto njih ni pod kojim uslovima ne bi prihvatio vakcinisanje, a čak 21 odsto nije imao odgovor na ovo pitanje, navodi Mihailović.

On ukazuje da je zdravlje jedno, a politika drugo i upozorava: „oni koji to mešaju – neka nam je bog u pomoći“.

Istraživanje je merilo i poverenje, odnosno nepoverenje u aktere mera protiv kovida 19, to jest u lekare i naučnike, predsednika republike, krizni štab, Vladu Srbije, Svetsku zdravstvenu organizaciju i medije.

– Jedino u slučaju lekara i naučnika imamo više građana koji imaju poverenja, nego onih koji nemaju. Taj odnos je 44 prema 14 odsto, uz veliki broj neodlučnih (42 odsto). Kod svih ostalih veće je nepoverenje nego poverenje. Kod predsednika republike nepoverenje 39 odsto poverenje 31 odsto. Krizni štab: nepoverenje 35 odsto poverenje 30 procenata. Vlada Srbije: 41 odsto (nepoverenje) prema 26 odsto (poverenje). Svetska zdravstvena organizacija: 29 (nepoverenje) prema 24 odsto (poverenje) i najgori su mediji: poverenja ima 19 odsto ispitanika, a nepoverenja 36 procenata – nabraja Mihailović.

On ocenjuje da takvi nalazi dodatno uveravaju u stav da odstoji veoma visok stepen konfuzije u javnom mnjenju Srbije, naročito kada se broj neodlučnih sabere sa nepoverenjem.

Kada je reč o ponašanju ispitanika, jedno od najvažnijih pitanja bilo je da li anketirani želi ili ne želi da se vakciniše protiv korone, ukoliko je ta vakcina dostupna i besplatna.

Polovina ispitanika odgovorila je da želi, 31 odsto da ne želi i 17 procenata je neodlučno.

Mihailović ovakav rezultat ocenjuje kao porazan i dodaje da je on izraz prilično velike neverice i nepoverenja u medicinu, zdravstvenu struku i u krajnjem slučaju nauku.

– Na pitanje da li poštuju fizičku distancu, 54 odsto (ispitanika) odgovorilo je da poštuje, 11 procenata da ne poštuje i trećina (35 odsto) da nekada poštuje, nekada ne. Tvrdnju da se maska uvek nosi tamo gde ima dosta ljudi prihvata dve trećine ispitanika, 11 procenata ne prihvata, dok nepuna četvrtina nekada nosi, nekada ne nosi masku, navodi Mihailović.

Četvrti indikator se odnosio na prihvatanje preventivnih mera protiv korone. To je, prema rečima glavnog istraživača Demostata, najprihvaćeniji od ponuđenih tipova ponašanja. Masku i distancu prihvata 75 odsto ispitanika, 14 odsto nekad da, nekad ne, a 11 procenata ne prihvata, kaže Mihailović. Istraživački tim Demostata realizovao je istraživanje sredinom septembra meseca ove godine putem neposrednog ličnog intervjua u okviru omnibus ankete, na uzorku od 1.200 ispitanika.

Manja plata svakom trećem radniku kod privatnika

Prema Mihailovićevim rečima, kovid 19 pored zdravstvenih, ima još dve ključne posledice: jedna se odnosi na gubitak posla, a druga na smanjenje plata. Mihailović ukazuje da je nalaz u slučaju Srbije katastrofalan sa stanovišta poređenja gubitka posla u privatnom i državnom sektoru. „U privatnom sektoru 29 odsto ispitanika kaže da im je plata manja, a samo jedan odsto kaže da im je plata povećana. Kod 70 odsto plata je ostala ista. U državnom sektoru, plata je manja kod 7 odsto ispitanika, veća kod 3 odsto, dok je za 90 procenata plata ostala ista. Vidimo da je plata u privatnom smanjena četiri puta više nego u državnom sektoru. Ova razlika govori o tome da su radnici davno primetili neravnopravnost ova dva sektora i da je sasvim normalno što ljudi žele da rade u državnom sektoru“, ističe Mihailović.