Polovina mentalnih bolesti počinje sa 14 godina

„Adolescencija i rane godine odraslog doba su životni period kada se dešavaju mnoge promene, kao npr. promena škole, napuštanje kuće i samostalan život, započinjanje fakulteta ili novog posla. Za mnoge, ovo su uzbudljiva vremena, ali za neke mogu biti razlozi za stres i strah. U nekim slučajevima, ako ova osećanja ostanu neprepoznata, mogu dovesti do mentalnih bolesti. Povećanje upotrebe novih elektronskih tehnologija u jednu ruku donosi dobrobit, ali može da stvara pritisak na mlade, pošto podrazumeva celodnevnu konekciju na virtualnim mrežama“, navodi se u saopštenju ove organizacije.

Oni ističu i da su rano detinjstvo i adolescencija kritično važne faze života za mentalno zdravlje i dobrobit pojedinaca, ne samo zato što mladi ljudi tada razvijaju svoje veštine u autonomiji, samokontroli, društvenoj interakciji i učenju, nego i zbog toga što će sposobnosti koje se formiraju u ovom periodu direktno uticati na njihovo mentalno zdravlje do kraja života.

„Socio-ekonomski uslovi u kojima mladi rastu mogu takođe imati važan uticaj na izbore i mogućnosti u periodu adolescencije i kasnije. Na primer, loši uslovi života ili loše porodično okruženje, uključujući i nasilje u porodici, mogu smanjiti mogućnosti za produktivno učenje i društvenu interakciju, a mogu da povećaju izloženost zloupotrebi supstanci, nekim bolestima i povredama. To povećava verovatnoću izloženosti drugim utvrđenim faktorima rizika u odraslom dobu kao što su nezaposlenost i socijalna isključunost“, piše u saopštenju.

Polovina mentalnih bolesti počinje sa 14 godina

Polovina svih mentalnih bolesti u svetu počinje sa 14 godina, ali većina slučajeva se ne otkriva i ne leči. U pogledu opterećenja bolestima kod adolescenata, globalno depresija je treći vodeći uzrok, a samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među mladima uzrasta 15-29 godina. Štetna upotreba alkohola i nedozvoljenih droga kod adolescenata je veliki problem u mnogim zemljama i može dovesti do rizičnih ponašanja kao što je nesiguran seks ili opasna vožnja. Poremećaji u ishrani su takođe česti.

Prevencija počinje sa boljim razumevanjem

Zbog svega ovoga, važnost promovisanja i zaštite mentalnog zdravlja i dobrobiti dece i adolescenata je očigledna. Deci i adolescentima su potrebne porodice koje ih vole i podržavajuće su, mreža prijatelja, angažovanje u društvenim aktivnostima i učestvovanje u pozitivnom školskom okruženju.

Međutim, za značajan broj dece i adolescenata, ovi ključni elementi sigurnog i podsticajnog okruženja na neki način nedostaju, što – zajedno sa jedinstvenim biološkim sastavom svakog pojedinca – može doprineti pojavi problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Međutim često znaci i simptomi izostaju, pa su nevidljivi zdravstvenom, socijalnom i obrazovnom sistemu. Prevencija počinje sa upoznavanjem i razumevanjem znakova ranog upozorenja i simptoma mentalnih bolesti.

Roditelji i nastavnici mogu pomoći u izgradnji životnih veština dece i adolescenata kako bi im se pomoglo da se nose sa svakodnevnim izazovima kod kuće i u školi. Psihosocijalna podrška se može pružiti u školama i drugim sredinama u zajednici i, naravno, obuka za zdravstvene radnike kako bi im omogućili da otkriju i upravljaju poremećajima mentalnog zdravlja na vreme.

Sve više se prepoznaje značaj važnosti mentalnog zdravlja

Odgovor sistema i uključivanje zdravstvenog, socijalog i obrazovnog sektora u sveobuhvatne, integrisane programe zasnovane na dokazima za mentalno zdravlje mladih ljudi su od suštinskog značaja. Ovaj odgovor treba da bude povezan sa programima za podizanje svesti mladih o načinima da osiguraju mentalno zdravlje i da pomognu vršnjacima, roditeljima i nastavnicima da znaju kako da podrže svoje prijatelje, decu i učenike. Ujedno, ovo je fokus ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja je sastavni deo niza dogadjaja i aktivnosti koji se ove godine održavaju povodom obeležavanja 73. godišnjice Ujedinjenih nacija. I ove godine, centralna tema godišnjice je Agenda 2030 i Ciljevi održivog razvoja, koju je septembru 2015. u sedištu UN u Njujorku usvojilo preko 150 država članica, među kojima je i Srbija. 

Napredak ka ostvarenju Ciljeva održivog razvoja sadržanih u Agendi 2030, evropske integracije i dostizanje nacionalnih razvojnih prioriteta su neodvojivi procesi. Tako i ovaj događaj, koji se sprovodi kroz Okvir razvojnog partnerstva 2016-2020 između Vlade Republike Srbije i Tima UN u Srbiji, doprinosi naporima Republike Srbije u ostvarenju Ciljeva održivog razvoja 3, 4 i 10 (koji se odnose na zdravlje, edukaciju i smanjenje nejednakosti), kao i procesu pridruživanja EU (poglavlje 28 o zaštiti potrošača i zdravlja).