Polovina pripadnika LGBT+ populacije u Novom Sadu bila izložena fizičkom nasilju

Pripadnica LGBT zajednice Petra Vereš kazala je da, „iako je neravnopravnost očita“, društvo nema razumevanja za tu zajednicu.

„Uvek se postavlja to pitanje ‘šta još hoćete’. Oni smatraju da imamo gej premijerku pa da je time sve u redu i da smo svi zadovoljni. U realnosti, LGBT zajednica nema jednaka prava, ne možemo da ostvarimo brak, ne možemo da ostvarimo prava na usvajanje deteta, tehnički ne možemo ni slobodno šetati’, navela je Petra Vereš.

Isidora Isakov iz grupe „Izađi“ kazala je da mnogi pripadnici LGBT populacije nisu ni svesni diskriminacije, jer veruju da je problem u njima a ne u društvu, i ocenjuje da je autocenzura u LGBT zajednici snažna.

„Mali je procenat mladih koji dođu kod nas i kažu da su diskriminisani i da im je potrebna podrška. Razlog je to što oni veruju da je društvo u pravu i da sa njima nešto nije u redu. Kasnije, kroz rad sa njima, dolazimo do informacija o diskriminaciji unutar škole, koja je verbalna, u nekim situacijama i fizička, do diskriminacije u drugim društvenim grupama, što je diskriminacija prilikom izlaska, druženja, diskriminacija unutar porodice, posla i slično“, navela je Isidora Isakov.

Docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov ocenila je da u medijima postoji diskriminacija kada se izveštava o LGBT zajednici.

„Prevashodno mislim na medijsko isključivanje u smislu da su vrlo malo prisutni, a sa druge strane, kada su prisutni reč je o jednoj praksi vrlo problematičnog medijskog izveštavanja. Kada se izveštava o LGBT zajednici, uglavnom se na loš način izveštava o nekim dešavanjima iz crne hronike, a tada se i ne poštuje pravilo zaštite identiteta. Sa druge strane, pored crne hronike, drugi povod je izveštavanje o paradi ponosa, što i jeste jedna jako važna tema, ali ne sme da se izveštavanje o LGBT osobama svede samo na paradu ponosa i crnu hroniku“, navela je Smiljana Milinkov.