Polovina starijih ljudi u Srbiji "sastavlja kraj s krajem"

Preostalih osam odsto živi na granici apsolutnog siromaštva, a skoro polovina 46 odsto se izjašnjava da teško „sastavlja kraj s krajem“, pokazalo je istraživanje koje su danas predstavili Crveni krst i Poverenik za ravnopravnost.

Rezultati istraživanja „Starenje u gradovima – izazovi savremenog društva“ koje je Crveni krst Srbije sproveo u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković, uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) pokazuju da su primarni problemi starijih ljudi u Srbiji finansijski i materijalni.

Polovina starijih prima prosečnu penziju, a polovina manju od proseka izjavio je na predstavljanju istraživanja glavni istraživač Gradimir Zajić.

Prema njegovim rečima, iznad granice apsolutnog siromaštva, a ispod prosečne penzije je 28 odsto starijih ljudi.

Prosek starosti je 74 godine, žena je više 59 odsto, najviše je penzionera 72 odsto. Većina starijih živi u staračkim domaćinstvima 61 odsto, od toga su samačka 35 odsto.

Zajić je naveo da su stari u Srbiji u čeljustima pada dohotka, a povećane potrošnje – za lekove i slične potrebe, a istraživanje je pokazalo da se 18 odsto njih nema za dobru ishranu.

Jedna četvrtina duguje za račune za struju, a 39 odsto njih nema novca za kupovinu nove odeće i obuće.

Živi se od danas do sutra, rekao je Zajić navodeći da 59 odsto njih nema ušteđevinu kojom može da pokrije iznenandni trošak od 10.000 dinara. Da živi veoma dobro u anketi se izjasnilo tek tri odsto. Od države očekuju da ih finansijski osnaži, pomoć i usluge starima i bolju zdravstvenu zaštitu.

Polovina starijih odgovara da nikad nisu bili izloženi diskriminaciji, a 39 odsto se ne slaže sa mišljenjem da neki stariji ljudi ne mogu da ostvare svoja prava jer su stariji.

Većina starijih nema doživljaj neprijatnosti u porodici, – 80 odsto, dok 7 odsto ima, a većina od 76 odsto starijih ljudi se oseća bezbedno u svom gradu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković predočila je cilj da istraživanje bude mali doprinos izradi nekog budućeg strateškog dokumenta države za inkluziju starijih žena i muškaraca u društvo, kao odgovor na starenje stanovništva.

Da starenje posmatramo i vodimo politiku da to bude deo razvoja društva, da pronađemo najoptimalnije načine da naši najstariji sugrađani budu aktivni učesnici u društvu, rekla je Janković.

Predstavnica Kancelarije UNFPA u Beogradu Marija Raković predočila je globalne pognoze UN da će se broj starijih od 60 godina udvostručiti od 1995. do 2025. dok svakog meseca u svetu milion ljudi napuni 60 godina.

To nam govori zašto je važno da se posvetimo pitanjima starenja i starosti, nezavisno od moralne obaveze, zaključila je ona. Podaci Crvenog krsta govore da će 2030. godine 1,4 milijarde ljudi na svetu biti starije od 60.

Istraživanje je sprovedeno tokom septembra i oktobra na reprezentativnom uzorku od 1.037 ispitanika uzrasta starijeg od 65 godina koji žive u 16 gradova u Srbiji.