Položaj ruske manjine ostao sporan

Ministri spoljnih poslova Letonije i Rusije potpisali su juče ugovore o granicama, posle deset godina ogorčenih razmirica u odnosima dve države. Letonija i Rusija dugo nisu mogle da postignu dogovor o granicama zbog različitih gledišta na tretman brojne ruske manjine u Letoniji i pojas zemlje koji je između dva svetska rata pripadao Letoniji, a sada je u sastavu Rusije.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov letonski kolega Maris Riekstins saopštili su da dogovor o državnim granicama predstavlja početak konstruktivnijih odnosa dveju susednih zemalja. „Siguran sam da će potpisivanje sporazuma o granicama podrazumevati dalje unapređenje bilateralnih odnosa“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Rigi.
Dve strane zaključile su i sporazum o regulisanju isplate socijalnog osiguranja ruskim penzionerima koji žive u Letoniji. Lavrov je rekao da je na sastanku bilo reči o još deset potencijalnih međudržavnih ugovora za koje su zainteresovane obe strane. Razlike u politici dve države, međutim, nisu nestale.
Lavrov je izjavio da „nije normalno“ to što Rusi u Letoniji nemaju letonsko državljanstvo, pravo glasa niti pravo da obavljaju javne funkcije, te da će Rusija od međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi nastaviti da zahteva da izvrše pritisak na Rigu.
Nacionalisti među Letoncima kritikovali su dogovor o granicama, jer on podrazumeva da će okrug Pitalovo zauvek postati deo Rusije. Pitalovo, u Letoniji poznato kao Abrene, pripojio je SSSR posle Drugog svetskog rata.
Letonija je bila nezavisna država do 1940. godine, kada su je okupirale trupe Crvene armije. Nezavisnost je povratila 1991. posle raspada SSSR. Posle jučerašnje ceremonije, Estonija je jedina preostala istočnoevropska zemlja koja s Rusijom nema rešeno pitanje međudržavnih granica.