Položen venac na Spomen kosturnicu u Vrbovcu

Vrbovačka crkva vezana je za onu tragičnu, 2015. godinu, koja se može meriti jedino sa kosovskom katastrofom 1389. godine, podsetio je za Podunavlje.info sveštenik Dušan Popović, paroh vrbovački.

“Okolnosti su 1915. bile sasvim drugačije, tu nema stalne pobede, ima samo povlačenja do krajnjih granica ljudske izdržljivosti . Ono što je posebno i treba istaći je Vrbovački boj, 11. i 19. puk Šumadijske divizije su dva dana zadržali prodor najelitnijih nemačkih snaga pod komandom Makenzena da bi se Vrhovna komanda iz Beograda mogla povući i da bi se ovaj deo fronta sačuvao. Veliki broj stanovništva je krenuo u zbegove. Na ovim vrbovačkim kosama ostalo je zauvek 1350 vojnika – ranjenih, izginulih, nestalih. Na osnovu izveštaja komandanata pukova, znamo da je došlo do velikog okršaja i da su ovde bile žestoke bitke.”

Međutim, to je zaboravljeno, kazuje otac Dušan i dodaje, pogotovo posle Drugog svetskog rata.

“Crkva je sagrađena 1939. godine, neposredno pred Drugi svetski rat, kad su skupljeni zemni ostaci srpskih heroja. Onda je došao Drugi svetski rat i neke nove vrednosti i to je palo u tamu zaborava. Od 2005. godine, kada ni sam nisam znao ništa o ovim događajima, počeli smo sa obnovom, i materijalnom i duhovnom. Prvo smo obnovili kosturnicu, renovirali i doveli u pristojno stanje 2007. godine, ali je to bio samo delimični uspeh. Daleko veći podvig je bio da šira javnost sazna. Moram priznati da sam imao mnogih iskušenja na tom putu, ne znam iz kog razloga, kao da nekome smeta istina o stradanju srpskog naroda. Međutim, istina se ne može sakriti i danas kad obeležavamo 100 godina od završetka prvog svetskog rata, s ponosom mogu reći da šira javnost, naše Srpstvo, u dobroj meri zna za ovu svetinju. Imamo i pisani trag, knjigu, imamo razne manifestacijei događaje kojima smo obeležili završetak Prvog svetskog rata i na kraju svih tih proslava, ovaj dan”, zaključio je otac Dušan.

On je, obraćajući se vernicima nakon polaganja venca srpskim junacima u spomen kosturnici, ukazao na potrebu ujedinjenja.

“ Treba da se podsetimo u ovom vremenu rastavljenosti, besmisla, kad nam se sprema svašta, moramo da shvatimo da svi Srbi moramo pod jedan barjak. Ako je dva Srbina a pet politika, od toga nema ništa. Svi pod jedan barjak, i to pod onaj barjak istine i pravde božije. Onako kako su naši sveti preci išli, na čelu sa Svetim carom Lazarom, Svetim Savom, do današnjih dana i ovih mučenika koji leže u ovoj spomen kosturnici. Da su oni razmišljali o nekome drugome, šta onaj drugi radi, da li je mogao to da izbegne, taj rov i taj dan da to bude, mi ne bismo postojali. Oni su znali šta moraju da urade u datom momentu, za spasenje svoga roda, a pred Bogom nijedna žrtva zaboravljena nije. Možemo mi ljude da zaboravljamo, kao što zaboravljamo, ali Bog ne zaboravlja i oni su pred Bogom živi. Samo je pitanje trenutka kad ćemo ih se setiti. A oni se nas sećaju u carsku nebeskom.“

Ikona Svetog Save, koja je bila nekoliko dana u crkvi Svetog proroka Jeremije u Vrbovcu, u nedelju je krenula put manastira Svetoga Save u Kuveždinu, na obroncima Fruške Gore, a ispratili su je pravoslavni vernici iz Vrbovca, Suvodola, Drugovca, Smedereva, ali i iz Beograda, Niša, Šapca…

Projekat „Sećanje na ratnike – 100 godina od Velikog rata u Smederevu“sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.