Pomen žrtvama tragedije u Smederevu 5. juna 1941.

U Smederevu je na današnji dan, pre 79. godina, eksplodirala municija i zapalio se benzin skladišten na otvorenom u srednjovekovnoj citadeli despota Đurđa Brankovića.

U eksploziji je poginulo više od polovine stanovnika tog grada a tačne brojke žrtava nije moglo biti jer je 5. jun 1941. bio izuzetno topao, pretila je zaraza, moralo se brzo sahranjivati, često i bez ikakvih podataka o poginulima.

Na spomen kosturnici podignutoj 1942. u nepotpunom spisku navodi se 485 imena žrtava a u spisku nema poginulih putnika voza br. 4714, niti stanovnika drugih mesta koji su se zatekli u Smederevu.

Rodbina iz okolnih sela je hitala da sahrani poginule i nije ostavila, po identifikaciji rodbine, bilo kakve podatke.

Žrtve su bez imena  žurno sahranjivane u tri zajedničke improvizovane grobnice na ulazu u groblje, koje su kasnije,prekopane, isparcelisane i prodane.

Svake godine, 5. juna u 14.14 sati lokomotive na smederevskoj železničkoj stanici zavijanjem sirena podsete stanovnike da je tog dana 1941. u trenu poginula polovina građana Smedereva i onih koji su se zatekli u njemu tog pazarnog dana.

Do danas nije utvrđen uzrok eksplozije, nepoznat je broj poginulih.

Najveći broj žrtava sahranjen je bezimen u tri zajedničke grobnice na samom ulazu u groblje.

Kasnije je na groblju podignuta kosturnica po projektu Aleksandra Deroka.

Pisac knjige „Traganje za istinom“ u vreme eksplozije, radnik Železničke radionice Smederevo i putnik na zadnjoj plaformi poslednjeg vagona Miroslav Stanković, izračunao je da se tog dana na grad sručilo najmanje 4.000 tona kamena iz zidina citadele.

Na mestu eksplozije nastao je krater dubine devet i prečnika 50 metara.

Prvu procenu o pogibiji 4.000 ljudi dala je nemačka komanda u Beču.

Posle Drugog svetskog rata broj žrtava je kontinuirano smanjivan dok nije prepolovljena procena nemačke komande.

Na spomen kosturnici, podignutoj 1942. upisano je 485 imena. Procena putnika, pa i Miroslava Stankovića, koji je bio na zadnjoj platformi voza, je da je bilo više od 2.000 putnika, a preživelo je 20.

Računa se da je u kompoziciji voza br. 4714, stradalo oko 2.000 ljudi jer je voz bio pun, a na svakoj platformi je bilo još po najmanje desetak putnika.

Zna se da su vagoni, zbog pijačnog dana i deljenja svedočanstava učenicima gimnazije i zamene jugoslovenskog novca za srpski, okupacijski, bili prepuni.

U telegramu upućenom iz Železničke stanice Smederevo komesaru Srpske državne železnice 9. juna 1941. stoji da je iz ruševina izvađeno 16 vagona i dve lokomotive, a da je još devet vagona pod ruševinama.

Prema pomenutom telegramu kompozicija je imala najmanje 25 vagona sa više od 2.000 putnika.

Prema „Izveštaju likvidacione komisije izvanrednog komesarijata za obnovu Smedereva“ od 2.393 privatnih  objekata u građevinskom rejonu grada, u eksploziji je neoštećeno ostalo je 25 zgrada.

Više  autora u novinskim tekstovima i knjigama o tom događaju eksploziju su pripisali diverziji komunista, pominjan je i Mustafa Golubić kao izvršilac, ali bez navođenja ozbiljnih dokaza. Jedino se zna da Golubić nije 5. juna 1941.  bio u Smederevu