Pomilovanjima će se skupljati politički poeni

U vezi mogućeg zakonitog rešenja ove situacije, nije moguće savetovati one koji ne poštuju tuđe stručno znanje i koji odbijaju da vide čak i one probleme koje su sami stvorili i tvrde da ne može biti krivica u njima, već prebacuju krivicu na građane, ali zato uvek imaju spremnost da se dive sebi. Svako rešenje i mere i propisi koji se donose u vanrednom stanju moraju biti usaglašeni sa Konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom. Nijedan propis donet u vanrednom stanju ne sme kreirati nove elemente krivičnih dela, niti ukinuti pravo na pravično suđenje, kaže za Danas advokat Zdenko Tomanović, odgovarajući na pitanje kako uklopiti „skajp suđenja“, praksu saslušanja okrivljenih preko video veze, u postojeći ustavni i zakonski okvir.

Njegova kancelarija prva je javno kritikovala ovakav način vođenja postupka tvrdeći da njome izvršna vlast ukida pravo na pravično suđenje. O ovoj i drugim temama koje opterećuju pravosuđe u vanrednim okolnostima, sa advokatom Tomanovićem smo, iz razumljivih razloga, razgovarali putem elektronske pošte. Opisujući vanredno stanje, on kaže da svi živimo u neobično mučnom raskoraku između efekta pandemije i stalnog uplitanja politike i laičke svesti.

– Sa jedne strane imamo neograničenu moć izvršne vlasti, a sa druge strane obespravljenog građanina. Pravo je svakog pojedinca, dakle ne privilegija, već pravo, da vanredno stanje ne provodi u nepravdi i u strepnji šta mu od njegovih prava neće više biti dostupno.

* U saopštenju Vaše kancelarije se takođe ističe da advokati moraju da podsete sudije da su oni zakletvu položili Ustavu i Zakonu, a ne ministrima, predsedniku Vlade i predsedniku države. Zbog čega smatrate da je takvo podsećanje neophodno u ovom trenutku?

– Neophodno je podsećati jer je sudovima i tužilaštvu nametnut teret da moraju da čine ono što se njih očekuje, a ne ono što oni misle. To su navodna očekivanja javnosti, a zapravo je na sceni svođenje sudije na administrativca, izvršioca želje izvršne vlasti, a sve u ime navodnog višeg interesa zaštite građana. A kad taj viši interes saopšti izvršna vlast za mnoge sudije i tužioce nastaje trenutak kada sve staje, i pravo i logika i javnost. Ljudi iz izvršne vlasti bez imena, bez respektabilne prakse, bez kredibilnog iskustva, vežbajući na pravosuđu su olako i ishitreno zahtevali inovacije sa vrlo nepoznatim ishodom i rekli su hoćemo skajp, pritvarajte i kažnjavajte. A onda sudije i tužioci u maniru podaništva jednoumlju saučestvuju u poništavanju prava jednog čoveka i kažu: i skajp i pritvor i zatvor.

* Kada je reč o obaveznom pritvoru za osobe koje prekrše mere izolacije, taj stav je najpre u formi preporuke iznelo Ministarstvo pravde, a zatim i Republičko javno tužilaštvo kao obavezujuće uputstvo. Vidite li u ovom sledu događaja nedozvoljen upliv izvršne u pravosudnu granu vlasti?

– Naravno da izvršna vlast tako uzima ingerencije pravosuđa. A oni kao da mrze građanska prava i Ustav i Zakon. Oni rade upravo ono što im nije dozvoljeno. Iako Zakon i Ustav jasno govore da je tužilac u vršenju funkcije samostalan od izvršne vlasti i da je obaveza javnog tužioca da očuva poverenje u svoju samostalnost u radu i da niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnom tužiocu, niti da utiče na odlučivanje u predmetima, izvršna vlast radi upravo suprotno. Iako nije dozvoljeno, izvršna vlast je ta koja obećava pritvor i maksimalne kazne i traži „Skajp suđenje “ i traži disciplinske kazne za tužioce i tako zapravo podstrekava sud na kršenje zakona i ukida pravo na pravično suđenje. Izvršna vlast, koja jedina ima samostalnost i nezavisnost, ima kapacitet da nipodaštava autoritet tužioca ili sudije i da pravosuđe pretvori u servis i službenika izvršne vlasti.

* Imajući u vidu da se postupci trenutno odvijaju na način upitne ustavnosti, smatrate li da će građani osuđeni u ovim postupcima, imati pravnog osnova da po vanrednim pravnim lekovima traže ponavljanje istih?

– Pretpostavljam da će se nakon vanrednog stanja skupljati politički poeni aboliranjem ili pomilovanjima ili nekim drugim vanrednim ispravljanjima nepravdi.

* Koji savet biste dali advokatima koji zastupaju klijente optužene da su prekršili član 248. Krivičnog zakonika – nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije?

– Da se bore za prava građanina, a da ne saučestvuju nepravdi. Advokat mora da zna da svaka pravda koja ne počiva na pojedincu nije Pravda. Dakle, mora advokat da preduzima sve pravno dozvoljene radnje da dovede u pitanje čitavu vanrednu stvarnost i sve njene „nužnosti“ i da pokuša da spreči da se izgubi smisao prava jednog građanina. Advokati moraju da znaju da je čak i samom Odlukom Vlade koja reguliše kućnu izolaciju bilo predviđeno da ako se Rešenje o izolaciji saopštava usmeno da građanin ima pravo da zahteva da se izradi i dostavi pisano Rešenje, a onda na takav akt je postojalo pravo žalbe, ali su 31.03. ukinuli i tu obavezu. Bilo je slučajeva da se građanima koji su doputovali pre uredbe telefonom saopštava da su u kućnoj izolaciji, ali i pored zahteva građanina neće da im dostavljaju Rešenja o kućnoj izolaciji, ali ih zato stavljaju u pritvor. Da bi advokat razumeo da ni u vanrednom stanju nema suđenja bez okrivljenog i da nema retroaktivne primene prava, mora najpre da se oslobodi ličnog interesa i spoljnih pritisaka.

Dve osude za isto delo

* Nedavno je Beogradski centar za ljudska prava podneo inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. Prema njihovom mišljenju sporan je član uredbe koji omogućava da građani za kršenje mera Vlade odgovaraju krivično i prekršajno. Smatrate li da se tim članom uredbe krši princip „ne bis in idem“?

– Ne može se ukinuti pravna sigurnost. Niko ne sme da bude osuđen ili kažnjen dvaput u istoj stvari. Ne može biti i krivična i prekršajna osuda za istu pravnu stvar. I to je apsolutno zaštićeno pravo koje ni po Konvenciji ni po Ustavu ne može biti ukinuto u vanrednom stanju.