Kolektivnoj dženazi za 534 ubijena Srebreničana u Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice prisustvovalo je u subotu između 20.000 i 30.000 ljudi iz svih krajeva Bosne i Hercegovine. Program obeležavanja četrnaestogodišnjice masovnog stradanja srebreničkih Bošnjaka posle ulaska Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića u enklavu pod zaštitom UN 11. jula 1995, počeo je u podne podizanjem zastave na pola koplja, intoniranjem državne himne i recitalom „Poema o Srebrenici“ Abdulaha Sidrana.
Hor devojaka iz Zenice izveo je „Srebrenički inferno“, a zatim su se prisutnima obratili načelnik opštine Srebrenica Osman Suljić, američki ambasador u BiH Čarls Ingliš, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, te član Predsedništva BiH Haris Silajdžić.
Delegaciju Republike Srpske na komemoraciji činili su Adil Osmanović, potpredsednik RS, ministar za ljudska prava i izbeglice Omer Branković, savetnik premijera Miladin Dragičević i ministar trgovine i turizma Predrag Gluhaković, dok je od predstavnika oficijelne Srbije primećen jedino Grujica Spasović, srpski ambasador u Sarajevu. Na komemoraciju su iz Srbije organizovano došla dva autobusa sa predstavnicima nevladinih organizacija.
Poglavar Islamske verske zajednice Mustafa Cerić održao je verski obred posle kog su 534 tabuta sa posmrtnim ostacima stradalih na rukama preneseni do groblja, gde su ih porodice sahranile. U Memorijalnom centru u Potočarima sada je ukupno sahranjeno 3.749 Bošnjaka, čiji su posmrtni ostaci pronađeni i identifikovani pomoću DNK analize u masovnim grobnicama. Procenjuje se da je tokom masovnih likvidacija pre 14 godina streljano oko 8.000 ljudi.
Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš rekao je obraćajući se prisutnima da je i predsednik SAD Barak Obama događaje od pre 14 godina nazvao „mrljom na našoj kolektivnoj savesti“, te da svi koji poriču genocid u Srebrenici i pokušavaju da ga minimiziraju „čine samo da mrlja postane veća i postaju saučesnici u tom procesu“.
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko kazao je da u Srebrenici oseća nemoć jer ne može vratiti nikome život ni osušiti suzu ijedne majke. „Kada se sećamo žrtava, moramo u mislima nositi i jednostavnu, ali tešku istinu – da su istina i pravda, a ne osveta, put ka miru“, rekao je Incko. Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić naglasio je da je ohrabrujuća Rezolucija Evropskog parlamenta o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici i podsetio da su Hrvatska i Crna Gora usvojile Rezoluciju o obeležavanju 11. jula, ali da to nisu učinile BiH i Srbija. On je dodao da BiH želi dobrosusedske odnose sa Srbijom, ali da to nije moguće sve dok Srbija ne prizna odgovornost za zločine koje je počinio bivši beogradski režim. „I dok Ratka Mladića drži na slobodi, a istovremeno proganja one koji su nas branili“, kazao je Silajdžić.
Reis-el-ulema Mustafa Cerić je podvukao je da je 11. jul dan kada bi svi trebalo da upamtimo da je ljubav, a ne mržnja naš zajednički spas i da je mir, a ne rat naša zajednička sreća. „Da je život, a ne nasilje naša zajednička blagodat, te da je istina, a ne laž naš zajednički izlaz iz mraka na svetlost. Da je pravda, a ne krivnja naše zajedničko pravo, te da je pomirenje, a ne osveta naša zajednička obaveza – rekao je Cerić.
Cvetković: Zločini se ne smeju zaboraviti
Beograd – Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je povodom 14 godina od zločina u Srebrenici da nijedan zločin počinjen na prostoru bivše Jugoslavije ne sme biti zaboravljen. „Naš dug prema žrtvama jeste da sve koji su počinili zločine izvedemo pred lice pravde. Imena i prezimena žrtava znamo, a posao pravosudnih organa, kako Srbije tako i susednih zemalja je da otkriju i procesuiraju zločince“, rekao je Cvetković, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Premijer Srbije je rekao i da je suđenje zločincima „jedan od najvažnijih uslova pomirenja i trajnog mira na ovim prostorima“. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.