Pomoć bivšim zatvorenicima da se vrate u „normalan život“

–  Do samog upisivanja fakulteta već sam stekao neko iskustvo u pomaganju. Delili smo kuću sa izbeglicama iz Bosne jer se kod nas u porodici podrazumevalo da pomognemo ako možemo, kaže Herman.

Rođen je u Kragujevcu marta 1981. godine. Odrastao uz sve moguće muzičke instrumente. Završio nižu muzičku školu za klarinet. Uporedo svirao kontrabas u KUD-u. Posle osnovne škole završava srednju ekonomsku, ali već tada zna čime u životu želi da se bavi.

– Petooktobarske promene i studiranje mi je počelo u istom danu. Kroz studije smo pratili reforme koje su usledile nakon pada Slobodana Miloševića. Život u Beogradu omogućio mi je da neposredno budem svedok nekih postpetooktobarskih dešavanja. Pred kraj studiranja odužio sam šestomesečni dug državi boraveći u kasarni na Dedinju kao pripadnik bataljona vojne policije u Gardijskoj brigade, priča Herman.

Posle fakulteta nekoliko godina je, veli, volontirao u Dečijem domu Mladost u Kragujevcu.

– Kao osnovac školske dane smo delili sa decom iz doma koji se nalazi u neposrednoj blizini moje osnovne škole. U Dečjem domu prima i „pravu platu“ ali, kaže na žalost, nakon promene sistema u državi 2012. godine, „socijalna zaštita biva skrajnuta“, pa četiri godine kasnije ostaje bez posla, navodi.

Tokom 2016. godine sedam meseci radi na otvaranju svratišta za decu u Kragujevcu, da bi narednih godinu dana proveo u kampu u Šidu, radeći sa izbeglicama sa Bliskog istoka.

Od pokušaja da osnuje svratište za decu i mlade u Kragujevcu, ne odustaje ni nakon povratka u rodni grad.

– Na žalost, bezuspešno još uvek. U međuvremenu, u želji da pomognem svojim prijateljima koji su izašli iz zatvora nailazim na njihovo udruženje „Posle kiše“ i od 2018. godine aktivno pomažem udruženju. Ideja je da se bivši zatvorenici vrate “normalnom životu”… Osnovali smo pekaru u kojoj rade, nekadašna zatvorenica pokrenula je sopstveni salon lepote, ističe naš sagovornik.

Boris Heramn trenutno je na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Smatra da je to kvalitetan fakultet u rangu sa ostalim državnim fakultetima tog tipa i kvaliteniji nego privatni fakulteti. Reč pomoć je i dalje ključna: Pomaže, kaže, male lokalne medije da postanu veliki. Aktivno učestvuje u radu neformalne grupe “Kragujevac slobodno” koja za cilj ima uspostavljanje dijaloga i bolje komunikacije između političkih i društvenih aktera u Srbiji a posebno u Kragujevcu.  U vezi je sa Suzanom Đorđević, građanskom aktivistkinjom, samostalnom odbornicom u Skupštini grada Kragujevca i inicijatorkom formiranja grupe “Kragujevac slobodno”.