Odloživši odlučivanje o svojoj finansijskoj pomoći Kipru, Evropska unija se iz sve snage umešala u predizbornu predsedničku trku na tom ostrvu, a krajem prošle nedelje se očito i radi podrške konzervativnom kandidatu Nikosu Anastaziadisu, a protiv ruskim vezama teško opterećenog aktuelnog predsednika Dimitrisa Hristofijasa u tu mediteransku državu uputila i nemačka kancelarka Angela Merkel na samit Evropske narodne partije u Limasolu.
Mediji širom Evrope nedavno su posebnu pažnju posvetili opaski koju je kancelarka iznela prilikom susreta s turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom da je i po njenom mišljenju prijem Kipra u EU bio greška, a Merkelova je u petak obećala da Kipru neće biti postavljani neuobičajeni uslovi za pomoć, ali da o toj pomoći neće biti odlučivano uskoro.
Pošto je Kipar, država sa predimenzioniranim i u posrnuloj Grčkoj veoma angažovanim bankarskim sektorom, juna prošle godine, a zbog velikog otpisa duga Grčkoj, zatražio pomoć evropskih partnera od 17 milijardi evra, ponovo su i to veoma glasni postali stari prigovori da baš tamo cveta siva ekonomija i pere se prljav novac i to pre svega „ruskih oligarha, poslovnih ljudi i mafijaša“, kako je Špigl nedavno citirao izveštaj Nemačke obaveštajne službe (BND). Optužbama su se pridružili i najviši funkcioneri EU iz Brisela, optužujući Kipar da je doduše pri ulasku u EU i kasnije pri ulasku u evrozonu, doneo potrebne zakone protiv pranja novca, ali da ih svakodnevno izigrava. Pa da bi i eventualna, i ne baš zahtevna pomoć od 17 milijardi evra, otišla praktično na korist i spasavanje ruskih oligarha, za koje se veruje da su u kiparski finansijski sektor, čija je bilansna suma (150 milijardi evra) devet puta veća od BDP-a, ubacili ni manje ni više nego oko 20 milijardi evra. Mada Rusi nisu jedini vlasnici više desetina hiljada na Kipru registrovanih holdinga, čije vlasnike niko nije pitao za poreklo novca, na Ruse je u evropskoj štampi najveća omraza.
Podozrenje Evrope prema ruskom kapitalu u kiparskim, pa i grčkim, finansijskim kanalima pogoršavala je i činjenica da je aktuelni predsednik Kipra Hristofijas, kako piše Frankfurter algemajne cajtung, moskovski student i doktorand istorijskih nauka, znalac ruskog jezika i Moskvi, koja ga je pri prvom naletu krize pomogla kreditom od 2,5 milijarde evra, otvoreno blizak. Mada su svi nadležni kiparski državni funkcioneri redom, a na čelu sa ministrom finansija, odlučno odbacili sumnjičenja iz Brisela, nemačka kancelarka je domaćinima u Nikoziji odnela više pretećih nego obećavajućih ponuda: pomoć svakako neće dobiti pre nego što se tamošnji predsednički izbori ne završe ishodom poželjnim za Brisel, ali i Berlin, koji odsad pa sve do septembra mora strogo da pazi i na svoju izbornu perspektivu.
Ta je perspektiva otežana činjenicom da na razjašnjavanju optužbi za pranje novca i čuvanje leđa ruskim oligarsima posebno insistira Socijaldemokratska partija Nemačke, kao i Zelena partija, a njihovo protivljenje ne samo da dovodi u pitanje izglasavanje pomoći Kipru u nemačkom parlamentu nego u nezgodan predizborni položaj dovodi i Merkelovu. Iako, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja instituta Forsa, njena stranka ima u nemačkom biračkom telu podršku od 42 odsto što je više nego što socijaldemokrate i zeleni trenutno imaju zajedno (40 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
