Pomoć i sunitskim grupama naklonjenim Al Kaidi

Američki predsednik Džordž Buš dao je Pentagonu nalog da osmisli detaljniji plan za bombardovanje Irana koji bi mogao da bude sproveden u roku od 24 sata, saopšteno je juče.
Obiman članak u magazinu Njujorker, koji je napisao novinar Sejmur Herš, opisao je slučaj plana kao deo generalnog preispitivanja politike Bušove administracije prema Iranu. U članku se kaže da je specijalna grupa za planiranje na visokom nivou američke vojske proširila svoju misiju od izbora potencijalnih meta koje su povezane s iranskim nuklearnim postrojenjima i da su direktno na svoju listu dodali mesta koja bi mogla da budu upletena u pomaganje šiitskih militantnih snaga u Iraku.

Rusija zabrinuta zbog mogućeg vojnog udara

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin i ministar inostranih poslova te zemlje izrazili su zabrinutost povodom navoda o vojnom udaru na Iran, što potkopava zahteve Moskve za pregovaračkim rešenjem sukoba povodom teheranskog nuklearnog pitanja. „U jednu ruku iransko vođstvo još nije dalo ohrabrujući odgovor na poznato pitanje koje je postavila agencija UN za atomsku energiju“, izjavio je Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije. „U drugu ruku, prognoze i predviđanja o mogućem vojnom udaru protiv Irana postala su više uobičajena i uzrokuju zabrinutost“, izjavio je Lavrov i dodao da je potpredsednik američke vlade Dik Čejni „dopustio takvu mogućnost u najnovijim komentarima“. Putin je upitao Lavrova „o kojoj vrsti udara je reč ako izuzmemo sankcije Saveta bezbednosti UN“. Lavrov je dogovorio da „niko ne razgovara o tim sankcijama“. On je dodao da će Rusija uraditi sve kako bi postigla pregovaračko rešenje. AP

Ova nova strategija ima za cilj da promeni rast iranske moći koja je imala posledice po rat u Iraku, a mogla bi mnoge zemlje staviti mnogo bliže i otvorenije u sukob i rizikovati zapaljenju regionalnog sektaškog rata između šiita i sunita, kaže se u tekstu u Njujorkeru.

Iran obezbedio 1.4 milijarde dolara za izgradnju nuklearnih reaktora

Teheran – Zvanični Iran juče je saopštio da je za izgradnju nuklearnih reaktora obezbedio 1.4 milijarde američkih dolara, uprkos međunarodnom pritisku da se nuklearni program ukine, saopšteno je na državnoj televiziji. Pominjanje planiranih finansijskih fondova usledilo je pošto su se visoki članovi Saveta bezbednosti UN juče sastali u Velikoj Britaniji kako bi razmotrili uvođenje dodatnih sankcija Teheranu koji odbija da obustavi obogaćivanje uranijuma, inače ključni nuklearni proces.

Iranski parlamentarni komitet je, razmatrajući budžet za sledeću godinu, odobrio 1.4 milijarde dolara za izgradnju novih reaktora, od kojih će 10 odsto biti utrošeno na obuku osoblja. Da bi ova odluka postala zakonski utemeljena neophodno je odobrenje većine od 290 članova parlamenta. Iran je već saopštio da planira izgradnju 20 nuklearnih reaktora kao deo projekta za proizvodnju 20.000 megavata električne energije preko nuklearne energije u narednih dve decenije.

Ali, otvaranje prvog nuklearnog postrojenja moglo bi kasniti jer je projekat vredan milijardu dolara još uvek u toku izgradnje, uz pomoć Rusije u Bušereru. Moskva je ranije ovog meseca saopštila da bi isporuke njenog nuklearnog goriva za Bušerer mogle zaostati i prekoračiti dogovoreni rok jer Iran kasni s plaćanjem. Zvanični Iran poriče da kasni sa isplatama, uz sve veću zabrinutost da je Moskva poklekla pred međunarodnim pritiskom. Iran očekuje da postrojenje u Bušereru počne s proizvodnjom energije ove godine.

Elementi čvršćeg novog prilaza Teheranu, prema pisanju Herša, jesu: tajne operacije protiv Irana i Sirije, kao i Hezbolaha u Libanu, pa čak i podupiranje sunitskih ekstremističkih grupa koje su naklonjene Al Kaidi; slanje američkih specijalnih snaga na iransku teritoriju u cilju progona iranskih operativaca, kao i sakupljanje obaveštajnih informacija.
Tajne operacije finansira Saudijska Arabija kako bi se izbegla kongresna istraga. „Postoje mnogi rezervni fondovi prljavog novca koji je rasut po mnogim mestima i koristi se u svetu u različitim misijama“, citirao je Herš izjavu savetnika u Pentagonu.
U vreme početka rata u Iraku potpredsednik SAD Dik Čejni zaobišao je druge zvaničnike administracije u preuzimanju nove agresivne politike, radeći sam uz pomoć zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost Eliota Abramsa i bivšeg ambasadora u Kabulu i Bagdadu Zalmaja Kalizada. Čejni se, takođe, oslonio na princa Bandara bin Sultana, savetnika za nacionalnu bezbednost Saudijske Arabije, koji je proveo 22 godine kao ambasador u SAD i koji je često nudio svoje savete Bušu o spoljnoj politici, od kada je prvi put krenuo u predsedničku trku.
Otkrića magazina Njujorker usledila su pošto je Čejni potvrdio da rat s Iranom ostaje kao opcija ukoliko ta zemlja ne odustane od svog nuklearnog programa, podstičući dalje strahove od vojnih sukoba između Vašingtona i Teherana. Takvu zabrinutost još više su produbila upozorenja iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da ta zemlja neće zaustaviti svoj nuklerani program. „Program je kao voz bez kočnica i opreme“, preneo je iranski radio izjavu Ahmadinedžada.
Herš je svoju reputaciju stekao pričom o masakru u selu Mi Laju tokom rata u Vijetnamu i bio je među prvim američkim novinarima koji je pisao o skandalima u zatvoru Abu Graib. Heršove navode da se Bušova administracija aktivno priprema za napad na Iran negirao je Pentagon. „SAD ne planiraju da odu u rat u Iranu. Takve sugestije su prosto pogrešne, netačne i štetne“, izjavio je portparol Pentagona Brajan Vitmen. Herš je međutim nepopustljiv. „Ovaj predsednik ne želi da napusti kancelariju a da prethodno nešto ne učini povodom Irana“, rekao je Herš za CNN. On tvrdi da je bivši direktor nacionalne obaveštajne službe Džon Negroponte dao ostavku na to mesto kako bi preuzeo funkciju zamenika direktora Stejt dipartmenta, jer je bio poremećen odjekom Iran kontra skandala iz osamdesetih godina prošlog veka.
SAD već dugo sarađuju s vladama Saudijske Arabije i Izraela. Obe zemlje vide moćni Iran kao veliku pretnju, a Saudijci sumnjaju da je ruka Teherana iza rastućih sektaških tenzija u istočnoj provinciji kao i iza bujice bombaških napada unutar kraljevstva.
Glavna arena za novu strategiju je Liban, gde je Bušova administracija pokušavala da potpomogne vladu Fuada Saniore koja se suočava s oživljenim pokretom Hezbolah posle rata s Izraelom prošlog leta. Veći deo od milijardi dolara pomoći vladi Bejruta završio je u rukama radikalnih sunita u dolini Beka, piše Herš. Sirijske ekstremističke grupe imale su koristi od nove politike. „Ove grupe, iako male, vide se kao tampon za Hezbolah i u isto vreme njihove ideološke veze s Al Kaidom, piše Herš.