Pomoć od 20 milijardi dolara siromašnim državama

Oni su dodali da se to može postići tako što će se dodatno investirati u poljoprivredu država u razvoju, a Grupa osam, koju čine Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Rusija i SAD, treba da se obaveže da će obezbediti humanitarnu pomoć u hrani. Predsednik Svetske banke Robert Zelik, koji je takođe prisustvovao samitu, naglasio je da će pomoć u hrani i dalje biti neophodna. On je dodao da će političke razmirice i vremenske neprilike omesti isporuku hrane, ali je istakao da želi da vidi da je došlo do intenziviranja napora za razvoj poljoprivrednog sektora u siromašnim zemljama.

Kanaja Vanze, predsednik Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede, izjavio je da pozdravlja najavu dodatnih investicija u razvoj poljoprivrede u zemljama u razvoju. „Vreme je da preinačimo stvari jer bezbednost hrane nije samo humanitarna pomoć u hrani“, rekao je, „to je sposobnost naroda da proizvede hranu na lokalnom nivou, kao i to da ima pristup lokalnim tržištima.“

Predsednik SAD Barak Obama sastao se s predstavnicima Angole, Alžira, Nigerije i Senegala, kao i sa papom Benediktom XVI pre nego što je kasnije u toku dana započeo turneju po Africi. On je sa predstavnicima afričkih zemalja i Svetske banke razgovarao o programima za stimulisanje proizvodnje hrane na malim posedima.

Premijer Etiopije Mels Zenavi, izjavio je da ključna poruka afričkih država glasi da G-8 mora da ispuni prethodno data obećanja. Humanitarne organizacije kritikovale su pojedine države članice G-8 zato što nisu uspele da ispune obećanja koja su dale na samitu Grupe osam u Škotskoj 2005. One su se tada obavezale da će povećati humanitarnu pomoć na godišnjem nivou za 25 milijardi dolara za supsaharsku Afriku do 2010. Osim toga, kako navode dopisnici, ni Italija nije uspela da ispuni obaveze prema siromašnim zemljama. Premijer Italije Silvio Berluskoni izjavio je da su globalna ekonomska kriza i sve veći dugovi njegove zemlje odgovorni za to što je Rim odložio ispunjenje svojih obećanja.

Završnog dana samita G-8 u Lakvili SAD, Rusija i Francuska pozvale su Azerbejdžan i Jermeniju da finalizuju dogovor o rešavanju problema Nagorno-Karabaha. „Apelujemo na predsednike Jermenije i Azerbejdžana da reše nekoliko spornih pitanja i da finalizuju dogovor“ o principima na osnovu dokumenta postignutog u Madridu u novembru 2007, saopštili su predsednici SAD, Rusije i Francuske Barak Obama, Dmitrij Medvedev i Nikola Sarkozi. Oni su naveli da su zadužili svoje posrednike da predstave vlastima u Bakuu i Jerevanu aktuelizovanu verziju dokumenta iz Madrida.

Osnovni principi su da se ne primenjuje sila, poštuje teritorijalni integritet, jednakost prava i pravo na samoopredeljenje naroda. Takođe se preporučuje povratak oblasti oko Gornjeg Karabaha pod kontrolu Azerbejdžana, prelazni status tog regiona i uspostavljanje mirovne operacije. Jermenija je preuzela kontrolu nad Nagorno-Karabahom, koja se nalazi u Azerbejdžanu, ali sa većinskim jermenskim stanovništvom, nakon sukoba početkom 1990-ih. Pregovori o rešavanju tog problema vode se već 10 godina.

Karla Bruni kasnila zbog Berluskonija

Lakvila – Supruga francuskog predsednika Nikole Sarkozija Karla Bruni zakasnila je namerno na samit G-8 u Lakvili da bi što manje vremena provela u blizini domaćina skupa, italijanskog premijera Silvija Berluskonija, navodi se u izveštajima svetskih medija o skupu Grupe osam u Italiji. Karla Bruni je odrasla u Francuskoj, ali je rođena u Italiji i ne krije svoju netrpeljivost prema Berluskoniju. „Ne osećam se dobro kada je on ponovo izabran za premijera“, javno je rekla prošle godine. Kako su preneli svetski mediji, pozivajući se na francuski diplomatski izvor, Sarkozijeva supruga je želela da ostane što dalje od Berluskonija, te je u Lakvilu doputovala preksinoć, kada se pridružila Sarkoziju na formalnoj večeri priređenoj za učesnike samita. S. D.