Skoro 1.000 ljudi dnevno zatraži pomoć ogranka Crvenog krsta Srbije u Preševu, potvrdila je generalna sekretarka te organizacije Vesna Milenović, precizirajući „da za sada ima svega i da se vodi računa da taj ogranak bude redovno snabdeven“.
– Crveni krst Srbije kroz svoj ogranak u Preševu od 5. juna intenzivno, svakodnevno po ceo dan, pruža neki vid pomoći azilantima koji pređu makedonsku granicu i završe u Preševu. U zadnjih desetak dana priliv migranata koji traže pomoć je sve veći. Pružamo pomoć u prehrambenim i higijenskim artiklima, kao i hrani i vlažnim maramicama za bebe – tvrdi Milenovićeva.
Kada su prehrambeni artikli u pitanju, migranti dobijaju tri konzerve dnevno i hleb od 300 grama koji je vakuumiziran i koji može duže da traje, dodajući da je proteklih dana podeljeno i puno vode. Ona, međutim, „ne zna da li će i dalje biti na raspolaganju, te da to pitanje može da se reši uz pomoć lokalnih samouprava kroz angažovanje cisterni“. To bi trebalo da bude obaveza lokalnih samouprava, pre svega one u Preševu, gde je koncentrisan i najveći broj izgnanika koji i dalje dolaze.
– UNHCR je puno podržao Crveni krst Srbije i praktično obezbedio pomoć koju pružamo, a koja se sastoji od 400 sledovanja dnevno u hrani i određenim higijenskim artiklima – navode iz Crvenog krsta, čiji su timovi najangažovaniji u celodnevnom dežurstvu oko prihvatnog centra, ali i na drugim lokacijama gde se nalaze imigranti.
ilenovićeva objašnjava i da je „Crveni krst pomagao migrantima koji su prevoženi u druge sredine – Bujanovac, Vladičin Han, Vrnjačku Banju, kako bi se olakšao pritisak na Policijsku upravu u Preševu i skratilo vreme čekanja na dobijanje potvrda, tako što im je obezbeđena voda i hrana“. Prema njenim rečima, procena je da se oko 1.000 ljudi dnevno obrati za pomoć, što je polovina od onih koji uđu u zemlju. Procena je, takođe, da su 70 odsto onih koji uđu muškarci, 20 odsto su žene, a 10 odsto su deca.
– Naš ogranak u Preševu obezbeđuje i puno lokalnih donacija. Privatni subjekti donirali su dosta hrane i odeće, što smatramo da je veoma važno, jer je dopunilo tu brojku s obzirom da imamo odobrenih 400 sledovanja koja nisu dovoljna da podmire potrebe ljudi koji se javljaju za pomoć – rekla je Milenovićeva.
Kada su u pitanju drugi delovi Srbije, gde se takođe povećava broj imigranata, ona ističe da su „na severu Srbije potrebe drugačije nego na jugu, gde se mogu videti povređeni ljudi koji su prošli težak dug put, koji su izašli iz ratnog haosa u svojim zemljama odakle su krenuli na neizvestan i dalek put“.
Iz lokalne samouprave u Preševu u više navrata od početka imigrantske krize su isticali da ne raspolažu kapacitetima za pružanje specifičnih humanitarnih i higijenskih uslova, pogotovu za broj imigranata koji se stalno uvećava. Otuda je već sada izvesno da će još konkretnije morati da se uključi država Srbija, pre svega Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Epicentralna opština je još uvek Preševo, ali imigrantsko polje se otvara i u istočnoj Srbiji kod Zaječara, iznuđen je i prihvat u Leskovcu, a broj lica u Srbiji povećava se iz dana i dan u Beogradu i vojvođanskim opštinama uz granicu sa Mađarskom.
Upozorenja
Odbor za ljudska prava iz Vranja, koji kontinuirano prati situaciju sa imigrantima u Preševu u sektoru ljudskih prava i poštovanja rasnih i verskih prava, priprema sa grupom nevladinih organizacija iz Beograda akciju podele plakata na engleskom jeziku sa jasnim upozorenjima o mogućnosti trgovine ljudima, ali i organima, sa brojem telefona na koji eventualne žrtve tih pokušaja mogu da se jave. Dosadašnji monitoring nije ukazao da je bilo slučajeva ugrožavanja elementarnih ljudskih prava izgnanika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
