Pomoć za evrointegracije ali ne i za Kosovo

Slovenija će 1. januara 2008. započeti polugodišnje predsedavanje Evropskom unijom. Za Srbiju će ovaj period najverovatnije biti presudan za rešavanje najvažnijih državnih i političkih pitanja, kao što su nastavak procesa evropskih integracija i konačni status Kosova i Metohije. Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel već je najavio da će naš region, za koji se sve češće koristi termin Zapadni Balkan, biti prioritet EU u prvih šest meseci naredne godine. Slovenija je u pregovorima o evrointegracijama Srbije, ali i o budućem statusu Kosova, imala izuzetno važnu ulogu, posebno u razgovorima vođenim „iza zavese“, dok je višedecenijski život u zajedničkoj državi uzrok očekivanja srpskih vlasti da će nas Slovenci ipak „bolje razmeti“ od većine drugih članica Unije.
Prvi ambasador SRJ u Ljubljani Ivo Visković ističe za Danas da će politika Slovenije, za vreme predsedavanja EU, nama izgledati kontradiktorno – oni će podržati Srbiju na putu ka ujedinjenoj Evropi, ali ne i po pitanju zalaganja za ostanak Kosova u granicama države Srbije.
– Za Sloveniju je predsedavanje EU najvažnije spoljnopolitičko pitanje do sada. U Sloveniji svi imaju osećaj da su mala država koja sada ima priliku da poboljša svoje pozicije na globalnoj sceni. Slovenija doživljava pomoć Srbiji pre svega kao ostvarenje svojih spoljnopolitičkih interesa u pogledu održavanja stabilnosti regiona, jer je to za njih najbitnije. S druge strane, većina Slovenaca smatra da će se tek izdvajanjem Kosova i Metohije iz sastava Srbije okončati proces raspada nekadašnje SFRJ. Naime, oni će i pored toga što to nije u skladu s njihovim spoljnopolitičkim interesima, ipak podržati nezavisnost Kosova. Za mene je najinteresantnije pitanje da li će oni kao predsedavajuća država EU požuriti sa izricanjem ovakvog stava, ili će biti oprezniji i taktičniji – ocenjuje Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić podseća u izjavi za Danas da je Slovenija već najavila da će Zapadni Balkan biti u fokusu za vreme njenog predsedavanja Evropskom unijom.
– Sasvim je logično da će politička pitanja koje se tiču zemalja Zapadnog Balkana biti najaktuelnija za vreme predsedavanja Slovenije. Njihovo rešavanje bi svakako trebalo da ubrza približavanje i ugovorno vezivanje zemalja u ovom regionu sa Evropskom unijom. Što se tiče Srbije, zbog svih poznatih faktora realno je očekivati da ćemo imati pomoć Slovenije u procesu evrointegracija. Ipak, neophodna je i naša konkretnija inicijativa i podsticaj, jer je „lopta ipak u našem dvorištu“. U pogledu rešavanja statusa Kosova, mislim da oni ipak neće iskakati iz okvira EU, ali bi mogli da odigraju značajnu ulogu u pravljenju ravnoteže u stavovima pri rešavanju ovako složenog pitanja – ističe Maja Bobić.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević takođe smatra da će Srbija u procesu evrointegracija imati značajnu pomoć Ljubljane.
– Od Slovenije, kao predsedavajuće zemlje, svi mnogo očekujemo. Oni su živeli u istom sistemu kao i mi i uspeli su na bezbolan način da prebrode proces evrointergracija. Od njih možemo mnogo da naučimo. Srbija za njih jeste jedan od najvažnijih faktora u regionu, a oni su svesni da mi imamo kapaciteta i kvaliteta, pa će znati da nam pomognu da naš put ka evrointegracijama bude brži i efikasniji. Zbog činjenice da smo nekada živeli u istoj zemlji i geografske blizine, oni nas sigurno bolje razumeju od drugih, pa su iz tog razloga i naša očekivanja od njih sasvim realna – zaključuje za Danas Tanja Miščević.