Pompeo: Patrijarh Irinej je bio inspirativni vođa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da nije Crkva kao institucija u službi države zloupotrebila ideje Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem dvadesetom veku. Prvo kao revolucionarna ideja boreći se da osvoje vlast, pritom odbacujući religiju odbacili su i rodonačelnike komunizma. Očigledno je upotreba sile komrpomitovala ideju, barem u SSSR, a mislilo se ne i u Jugoslaviji, što su tragični događaji devedestih demantovali.
   No, u drugoj polovini Dvadesetog veka, tamo gde su države bile prejake za oružanu revoluciju, pojavići se pokreti sa Idejom Jovana i Isusa. Prvo kao bit (beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji – u megapolisu NJujorku i nestvarno lepom San Francisku. Bit duh je nastao u zagušljivim barovima, gde su nastajale slobodne misli potopljene džez improvizacijama, kada je um upućen samo na svoje kreativno. Na stvaraoce bit generacije, osim američkih transcendentalista, uticali su engleski romantičari, verovatno i ruski, i francuski nadrealisti. Najznačajniji događaj za bit pokret je onaj koji se desio u „Six Galeri“ u San Francisku 1955. godine, kada je Alen Ginsberg pročitao svoje remek-delo pesmu „Howl“ („Urlik“), koja je izazvala do tada nepoznate emocije. Protiv izdavača je pokrenuta optužnica jer je pesma opscena. Prvi stih glasi: „Video sam najbolje umove svoje generacije uništene ludilom, gledaju histerično goli…“ Tu je i najuticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom: „Činilo se da čovek ima samo dva izbora – živeti u užasu ili biti propalica.“

   Deca su se rađala i rasla u poludelom svetu posle apokaliptičnih svetskih ratova, od kojih se Drugi svetski, zbog 55 miliona poginulih, navodi kao primer totalnog rata – ubi svakog ako ti se ukaže prilika, da ne budeš ti ubijen – zbog čega su punoletni mladići očekivali poziv za mobilizaciju svakog momenta. U Americi potreba oligarhije za ratom nije prestajala: taman je završen 1953. godine rat na Korejskom poluostrvu, već su 1955. započeli rat u Vijetnamu i njemu susednim državama koji će trajati sve do 1975. godine.