Poništavanje 5. oktobra

Vesna Rakić Vodinelić: Društvo u Srbiji nije smoglo snage da postavi pitanje odgovornosti za otpočinjanje rata i za podstrekavanje na ratne zločine, a takođe vrlo retko se postavljalo pitanje odgovornosti i za katastrofalnu ekonomsku situaciju devedesetih godina. I Nikolić, i Vučić, i Dačić – u različitim oblicima sudelovali u poslednjoj Miloševićevoj vladi. Mislim da se to ima pripisati pre svega nacionalističkoj matrici društva, činjenici da je postojao kontinuitet sa vlašću Slobodana Miloševića. Na pravnom kontinuitetu je – iz meni teško objašnjivih razloga, pre svega zato što je reč o pravniku – veoma mnogo insistirao i u tome uspeo Vojislav Koštunica, a čini mi se da su na politički kontinuitet prećutno pristali, svi izuzev Zorana Đinđića.

Milivoj Bešlin: Kada su se naprednjaci politički presvlačili, oni su stalno govorili – jeste, grešili smo, ali nikada niko od njih nije rekao u čemu su grešili. Slobodan Milošević je rehabilitovan u meri u kojoj je njegova politika nacionalizma, nasilja, autoritarizma, populizma i antizapadnjaštva i danas aktuelna u Srbiji, a velikim delom jeste. Ponavljam, Milošević je bio izraz većinske volje srpskog društva. NJegova vlast nije bila nametnuta, on nije došao na stranom tenku, ona je, nažalost, izraz našeg razumevanja politike.

Rakić Vodinelić: Na čelu Srbije je autoritarni vođa koga – manje ili više otvoreno, iskreno ili ne – Evropa prihvata i podstiče da naglašava svoja formalna proevropska opredeljenja. To je nešto što razlikuje ovaj režim od Miloševićevog. Ali, što se tiče unutrašnjeg političkog delovanja – bitne razlike nema. Unutrašnja politička opresija u Srbiji ne razlikuje se od one kakva je bila u Miloševićevo vreme. Jasno je da u Srbiji nema demokratije.

Bešlin: Ovde su laži, spinovanje, propaganda, teorije zavere postali sistem vladanja. Ako pogledate naslovne strane beogradskih dnevnih listova – to je nuklearni otpad. Sem jednog dnevnog lista, svi ostali nude verbalno nasilje, brutalne laži, ogoljenu propagandu – to je zaista besprimerno. Danas mediji često deluju brutalnije nego devedesetih. To je doslovno raspamećivanje ljudi.

Rakić Vodinelić: List Politika koja je, zapravo, neka vrsta porodičnog tabloida, utoliko što u njoj nema pornografije, ali ima svega ostalog. Nema pornografije u bukvalnom smislu, ali ima političke pornografije.

Bešlin: Srpski se nacionalizam, kao poražena i frustrirana ideologija, zbog promenjenih međunarodnih okolnosti u punoj snazi vraća na scenu uz snažnu medijsku, obaveštajnu i svaku drugu podršku autokratske Rusije. Danas Rusija srpskom nacionalizmu vraća nadu u mogućnost istorijskog revanša i revidiranja poraza koji je on doživeo devedesetih.