Poniženi, siromašni i bez nade: U kakvim okolnostima prosvetni radnici danas obeležavaju svoj praznik?

Ovaj datum je izabran je jer je tog dana 1787. godine rođen Vuk Stefanović Karadžić, veliki prosvetitelj i reformator srpskog jezika.

I baš na Vukov rođendan Vesna Vojvodić Mitrović, članica Granskog sindikata prosvetnih radnika, Srbije pita se šta bi Vuk i Dositej, kada bi se danas po drugi put pojavili, kazali prosvetnim radnicima, a šta bi oni rekli njima.

„Jesmo li danas ponosni i dosledni čuvari svetlost znanja ili smo posle gotovo dva i po veka tumaranja po stranputicama posrnuli, padali i najzad zalutali? Možemo li danas da priznamo sebi da ono što su velike ideje Dositejeve i Vukove i koje su krasile njihovo doba, mi danas nismo kadri ni podržati, ni održati, ni mladima opstaviti? Smemo li da priznamo da do danas nije majka rodila junaka da se popne na vrh staklene gore, sve gore u visine Ministarstva prosvete pa da se uhvati u koštac sa velikim problemima, kao što su devastirajući rezultati dualnog obrazovanja, poplava i plima nadirućih lažnih diploma i naučnih radova, problemi koje imamo sa kvalitetom obrazovanja, licemerni odnos vladajućih stranaka prema pravdi i zakonodavstvu? Smemo li da priznamo sa čime bismo izašli pred Vuka na njegov rođendan, da li bismo mu priznali da danas čitaj kao što je napisano gotovo i ne vredi. Slabo ko i čita, a i ono što je napisano, a pogotovo ako su zakoni, više nisu slovo koje se poštuje“, poručila je Vojvodić Mitrović u video-poruci povodom Dana prosvetnih radnika.

Čestitkom povodom Dana prosvetnih radnika juče se oglasio ministar prosvete Branko Ružić, koji smatra da je važno da se stavovi i mišljenja nastavnika o svim promenama u obrazovanju jasno čuju.

„Veoma nam je važno da zaposleni u prosveti kontinuirano unapređuju svoja znanja i da budu profesionalno motivisani“, stoji, između ostalog, u Ružićevoj čestitki koji se prosvetarima zahvalio za rad, trud, strpljenje, ljubav i razumevanje koje pružaju svojim učenicima.

– Obrazovanje, pa sam tim i status zaposlenih u obrazovanju, je na najnižem nivou u istoriji. Nepotrebna papirologija, sve manje vremena za rad sa učenicima, vlast kojoj je jedino bitno da imenuje svoje direktore i tako upošljava stranačke kadrove, ogroman broj zaposlenih na određeno, manjak kadra za veliki broj predmeta… Sve su to problemi koji bi nas trenutno ubijaju, a lako su rešivi da postoji politička volja. Naravno, nje danas nema – kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

U tom kontekstu posmatra i „čestitku“ ministra koji, kako kaže, nije učinio ništa za prethodne dve godine da bilo šta kvalitativno promeni.

– Govoriti sa tog mesta i govoriti da je prosvetni radnik heroj, da je dao sve od sebe i pokazao solidarnost i sposobnost da se modifikuje i u uslovima kovida, a pritom ga svakog meseca potkradati na obračunu plate, uzeti mu sve zakonom propisane dodatke i koristiti sud kao batinu je licemerno. Draži bi mi bilo da i danas ćuti, kao što ćuti na sve probleme na koje već godinama ukazujemo – navodi Kokot.

Njegov kolega Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogadskih gimnazija, smatra da je značaj ministrove čestitke uporediv sa značajem koji za njega ima svaki dopis koji mu upute prosvetni radnici sa ciljem da poboljšaju svoj status.

– I on i mi znamo da je nešto napisano, ali nismo baš voljni da pročitamo – sumira Markov.

Prosvetni radnici su, dodaje, prestali da proslavljaju i značajnije datume od protokolarno uvedenih poput ovog današnjeg, jer razloga za proslave odavno nema.

– Međutim, kad je već red da se čestita, zašto i prosvetni radnici ministru da ne čestitaju što još ni mi, a ni učenici ne znamo kakva je sudbina državne mature, što su naše koleginice tetkice i kolege domari pali u dužničko ropstvo zbog naknadno preinačenih presuda, što prosvetni radnici u Beogradu nemaju pravo na novčanu naknadu za prevoz, što mladi više sebe ne vide u prosveti… I mogli bismo tako do sutra. A ministru svakako hvala, u ime svih nas – kaže Markov.

Da za obrazovanje u Srbiji uz ovakvu vlast nade nema, uveren je Milan Trbović, zamenik predsednika Sindikata radnika u prosveti Srbije, koji kaže da su prosvetni radnici na svaki način diskriminisani.

– Previše problema je nagomilano u našem školstvu, počev od više uzastopnih propalih reformi obrazovanja, urušenog ugleda profesije prosvetnog radnika lošim zakonima u obrazovanju, a samim tim i degradiranim društvenim statusom nastavnika, ponižavajućim platama prosvetnih radnika, koji sada imaju najmanju zaradu u odnosu na zaposlene u drugim javnim službama Srbije, to jest 9,3 odsto nižu prosečnu platu od prosečne plate u Republici. Sa planiranim povećanjima plata zaposlenih u javnim službama od 1. januara 2023. imaće 12 odsto manju prosečnu platu od republičkog proseka – kaže Trbović.

On apostrofira težak položaj zaposlenih na minimalcu koji su podneli tužbe za isplatu toplog obroka i regresa,

– Vrhovni kasacioni sud u Beogradu od 6. aprila dospele tužbe je počeo da rešava presuđujući protiv tužilaca, iako je pre tog datuma više od godinu dana presuđivao u njihovu korist čime je načinjena pravna nesigurnost – navodi Trbović.

Predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata, u razgovorima sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Vlade Srbije, ukazali su na te probleme i zahtevali što hitnije rešavanje. Na tome je ostalo.

– Mi, predstavnici reprezentativnih sindikata, sa izvršnom vlasti očigledno vodimo socijalni monolog, jer i pored naše najbolje volje i dobre namere socijalnog dijaloga nema. Loše posledice ovakvog stanja u prosveti su nesagledive, počev od činjenice da se veoma malo mladih odlučuje da studira na nastavničkim fakultetima. Jasno je da za najmanje pet godina nećemo imati stručne kadrove gotovo u svim nastavničkim zanimanjima, čime će nužno dalje da se urušava kvalitet obrazovanja u Srbiji – ističe Trbović.

On kaže da nije optimista da će se nešto u narednom periodu promeniti.

– Uvek je obrazovanje teret i uvek je obrazloženje da nas je mnogo, ali ja smatram da su pare pogrešno raspoređene – navodi Trbović i zaključuje da je „više nego jasno da je potrebno jedinstvo prosvetnih radnika u svim vidovima sindikalne borbe za dostojanstvo profesije i vrednovanja njihovog rada“.