Ponos varoši na Dunavu

„Svuda idi, pođi ali na pijacu i vašar u Gradište dođi“, tako je svojevremeno u oduševlјenju napisao putopisac Ivan Đaja. Ovim rečima počela je ceremonija svečanog otvaranja Gradištanske gradske pijace, na Sretenje, 15. februara.

Program je otvoren folklornim igrama Ansambla narodnih igara i pesama Vlastimir Pavlović Carevac. Najava je vodila dugom istorijom razvoja trgovine tradicija građanskog staleža u Velikom Gradištu.

Gradište ili „Mala Fijuma“ kako su ga, ne bez razloga zvali, imalo veliki značaj u privrednom životu ondašnje Srbije. Veliku ulogu u tome imalo je uspostavlјanje trgovinskih veza sa susednom Austrijom. Tu se u prvom redu misli na veliki izvoz koji je najvećim delom išao preko skela u Gradištu i Ramu. Železnička stanica u Bazijašu bila je prva ili poslednja stanica za brojnu robu ali i najbrža i najkraća veza našeg Gradišta sa ostatkom sveta. Tako su naši ondašnji trgovci, a neki su za to imali i svoje brodove, pre stizali do Pešte nego do Beograda. Skele u Ramu i Velikom Gradištu, po značaju druge u Srbiji , posebno su bile poznate po izvozu stoke i žita.

Koliko je Gradište poznato po žitu govore i mnogi istoričari koji su zabeležili da je još u vreme Rimlјana iz Pinkuma vodio vojnički put za Horeum današnju Ćupriju, gde je odnošeno iz ovog kraja uzeto žito. I nadalјe, naročito dvadesetih godina prošlog veka, Gradište sa okolinom bilo je poznato kao “ Žitarski kraj“. Od davnina je poznata i izreka “ Kad žitom rodi Stig, može se nahraniti pola Srbije“.

Dugo su ratari Stiga, ali i Mlave pa i Zvižda ovde dovozili svoje žito. Otuda nostalgično podsećanje na Žitni trg, i vage ispred koje su, ne retko, i do pola čaršije stajale duge kolone zaprežnih kola sa kukuruzom i žitom, čekajući da se roba izmeri i utovari u šlep.

Iz tog vremena sačuvano je sećanje na skele „Vinarice“ kojima je u Veliko Gradište Dunavom, dopremano Krajinsko vino da bi se ovde, a kasnije i u Beogradu prodavalo. Sve to imalo je itekakvog uticaja da naše Gradište u istinu bude važan ekonomski ali i kulturni centar.

To je uslovilo da još knez Miloš naloži Gradištu podizanje nove pijace i čaršije. Godine 1839. ustanovlјen je vašar – panađur u Velikom Gradištu, a ove 2016. godine beležimo mali jubilej, 140 godina od ukaza kojim je Gradište proglašeno za varoš.

Nešto kasnije, i čuveni Austrijski putopisac Feliks Kanic, posle boravka u Gradištu kod svog domaćina Rafajla Mihajlovića, pored ostalog pominje dugu čaršiju, lepe prihvatne magaze i besprekorno održavana svratišta na velikoj pijaci. Na žalost Carinski rat, a zatim i Prvi Svetski rat neoprostivo su zaustavili dalјi uzlet našeg Gradišta.

Moderan tržni centar za građane i turiste

Novootvorena pijaca nalazi se na mestu stare koja je decenijama unazad, pored snabdevanja, služila i kao centar svakodnevnog okuplјanja meštana. Kompletno renovirana, pijaca raspolaže sa ukupno 92 nove tezge sa zatvorenim boksovima za skladištenje proizvoda koji se zaklјučavaju kako prodavci robu ne bi morali da vraćaju kućama. Na 80 tezgi prodavaće se polјoprivredni proizvodi dok su za meso, ribu, mleko i mlečne proizvode otvorena tri zasebna lokala. Pored prodaje prehrambenih proizvoda, 12 tezgi odvojeno je za malu robnu pijacu.

Osim tezgi, pijaca je dobila novi sanitarni čvor i kompletnu podnu oblogu, dok će kupce i prodavce od loših vremenskih uslova štititi natkrivena metalna konstrukcija sa leksanom. Visokom betonskom ogradom sa tri nove kapije i prilaznim putevima, novom rasvetom i video nadzorom bezbednost pijace podignuta je na maksimalni nivo.

Predsednik opštine Dragan Milić obratio se mnogobrojnim građanima koji su se okupili na trgu Mladena Miloradovića. Predsednik se zahvalio svima koji su učestvovali u ostvarenju projekta „Gradska pijaca“, i poželeo našim polјoprivrednicima, koji će na ovoj pijaci prodavati svoje proizvode mnogo uspeha. Rekao je da se nada da će ova pijaca svojim izgledom, veličinom i mogućnostima veće prodaje privući nove kupce i uvezati se u turističku ponudu našeg grada. Nakon ceremonije svečanog otvaranja izvršen je i crkveni obred osvećenja pijace.