Ponoš: Vučić nema hrabrosti ni sa kim da se suoči

Kao da mu nije dovoljno što on i Tači redovno sparinguju potpaljujući publiku, istovremeno pazeći da jedan drugom ni šminku ne pokvare. Evo još jednom ako nije razumeo, pa da preciziram – borbena gotovost Vojske se ne podiže tako što on podigne obrvu, Marko Đurić se uozbilji, a Vulin obuje obe čizme. I svakako se ne ide ni u Moskvu ni na Romaniju da se nosaju stativi za kamere kada je podignuta borbena gotovost, kaže za Danas Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, nekoliko dana nakon što je, sudeći prema izjavama ministra odbrane, podignuta borbena gotovost vojske. Ponoš, nekada prvi čovek vojske, već je kritikovao ovakvu odluku, nazivajući je štetnom, zbog čega je od predsednika Srbije nazvan špijunom. On u razgovoru za Danas kaže da neće preko predsednikovih reči preći bez reakcije.

– Tužiću Vučića, naravno. Tužiću ga kao običnog građanina. Ne verujem, međutim, da će se odazvati, jer on odavno sam sebe ne smatra građaninom nego državom. Nema on hrabrosti ni sa kim da se suoči – ni na sudu, ni na televiziji, pa ni na Zvezdinom stadionu. Krije se isključivo na Pinku. Pink je Vučićeva sigurna kuća.

* U svojoj izjavi, između ostalog, tvrdili ste da Vučić i Tači „zakuvavaju stvari oko Kosova“ kako bi svoj dogovor mogli da predstave kao mirovni sporazum. Na osnovu čega tvrdite da krizne situacije na Kosovu nisu autentične?

– Sve televizične krizne situacije na Kosovu uz instrumentalnu pratnju sa po stotinjak cevi u glavnim ulogama su imale Vučića, Tačija, Haradinaja i njihove bliske saradnike čudnih biografija. Takve krize traju dan-dva, taman toliko da oni koji su ih osmislili pokažu umeće i moć da ih i slavodobitno razreše. Tačijeva vožnja gliserom po Gazivodama bila je za njega lepša vest od one o demonstracijama u Prištini, a za Vučića je rijaliti sa podizanjem Vojske bila lepša vest od one o Bleru, koji razgovara u ime Srbije o Kosovu u Ujedinjenim nacijama.

* Podizanje borbene gotovosti nazvali ste manipulacijom koja je ponizila vojsku. Šta biste uradili da ste na mestu aktuelnog načelnika Generalštaba VS, kako biste zaštitili vojsku od manipulacije u političke svrhe?

– Generalštab nije predložio podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije, a tako nešto nije ni sprovedeno. Vojska se nije ni oglašavala tim povodom. Ne može načelnik Generalštaba da odgovara za svaki Vučićev i Vulinov nastup na temu Vojske. Ali svakako bi trebalo da im skrene pažnju da to što rade nije dobro za imidž Vojske, i što je važnije, da je to bezbednosno štetno.

* Bili ste zastupnik načelnika Generalštaba VS u trenutku kada je Srbije pristupila Partnerstvu za mir. U međuvremenu je saradnja sa NATO dodatno intenzivirana. Kakav stav imate o eventualnom članstvu Srbije u ovoj organizaciji?

– Direktno angažovanje NATO na kreiranju Kosovskih bezbednosnih snaga 2008. godine ugasilo je i tračak šanse da NATO bar delimično popravi svoj zasluženo očajan imidž u Srbiji stvoren tokom agresije 1999. godine. Kako stvari stoje, time su otklonili svaku mogućnost da ideja o ulasku Srbije u NATO bude vredna bilo kakve pažnje generacija koje će brinuti o Srbiji duži niz godina. To svakako nije više tema za moju generaciju.

Renoviranje dok se sprema kiša

* Sve češće se govori o mogućnosti ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Šta mislite o tom predlogu?

– Ogroman problem postoji sa funkcionisanjem ovako neprofesionalno profesionalizovane vojske. On je postojao, ali u manjem obimu, i kada je Vučić postao ministar odbrane pre šest godina. Pitanje je šta je ova vlast prethodnih šest godina uradila da se ne bi desilo ovo što sada imamo – da su mirnodopske jedinice slabo popunjene, da oficiri i podoficiri masovno napuštaju vojsku, da je slab interes za posao profesionalnog vojnika i da je problem generisanja ratne vojske uopšte nije rešen. Neće moći voluntarističkim eksperimentisanjem da se reši problem popune i funkcionisanja vojske. Svaki model može biti uspešan i neuspešan, u zavisnosti ko ga implementira. Postoji nekoliko važnih kriterijuma na osnovu kojih su se države kroz istoriju, pa i sada, opredeljivale za jedan ili kombinaciju dva modela – profesionalnu ili regrutnu vojsku. Ne bih rekao da se Vulin upustio u pažljivo sagledavanje bezbednosnog i tehnološkog konteksta, demografskih i ekonomskih resursa i njihovih trendova. Ne bih savetovao da se renovira kuća dok se sprema kiša, a majstor se čudno ponaša.