Ponosni smo kada neko zna da je Tesla poreklom sa naših prostora

Nemanja nam priča da im je ideja za odlazak došla nakon što je njegovu suprugu zainteresovao konkurs za program kulturne razmene 2017. godine.

„U pitanju je program koji podrazumeva regrutovanje nastavnika iz stranih zemalja za rad u školama u SAD. Pošto smo oboje bili između poslova i želeli smo da iskusimo nešto novo, odlučili smo da se supruga prijavi na konkurs, na kojem je dobila ponudu za rad u školi u Južnoj Karolini, u Čarlstonu. Kroz iskustvo koje se stiče kroz rad, saznaje se o američkoj kulturi, i to je bio jedan od razloga koji nam se činio dovoljnim da probamo. To je bila najveća odluka u našim dotadašnjim životima“, ističe Nemanja.

On nam priča i kakvi su im planovi bili za budućnost kada su odlazili u Ameriku.

„Kada smo odlazili, imali smo nameru da iskusimo i istražimo svet što je više moguće, tako da nam je pre u planu bilo da odemo u neku “treću” zemlju, nakon boravka u Americi. Pod utiskom smo da smo tek počeli da se uhodavamo u sistem koji funkcioniše, tako da trenutno nema smisla vraćati se na staro, posebno u stanju u kom se Srbija trenutno nalazi. Vremenom se čoveku menjaju ciljevi, tako da ne isključujemo ni jednu mogućnost. Za sada se trudimo da što češće posećujemo porodicu i prijatelje u Srbji, što nam za sada polazi za rukom na nivou od nekoliko poseta godišnje“, objašnjava Nemanja.

Opisao nam je i koje su to razlike života u Americi u odnosu na onaj u Srbiji.

„Amerika je zemlja različitosti, kako u kulturnom, etnološkom smislu tako i po prirodnim bogatstvima, i to je ono što nam se najviše dopada. Od svih zemalja koje smo posetili, Amerika je najuniverzalnija u pogledu prihvatanja stranaca, bar što se tiče odnosa među običnim ljudima, sa kojima smo mi najviše dolazili u kontakt. Ono po čemu se život u SAD dosta razlikuje od života u Srbiji je postojanje jakog državnog sistema, i jakog osećaja zajednice koja funkcioniše po određenim pravilima. Iako sistemska postavka pojedinih stvari u startu ne odgovara nekim mojim stavovima, prija mi iskustvo života po pravilima, i da znam šta mogu da očekujem“, ističe Nemanja. 

Ipak, kaže, Srbija ga je naučila da u promenljivim i nesigurnim uslovima, razvije kritičko mišljenje i razmišlja više, kako kaže, svojom glavom.

„Možda iz ličnog iskustva i nemam pravu predstavu o teškom životu u Srbiji, jer sam kroz odrastanje imao dobru porodičnu potporu, što mi je dozvolilo da čak i pokušam da pružim Srbiji ono što ona nije mogla meni. Mislim pre svega na volonterski rad i pokretanje udruženja građana, što je putovanje koje me je zapravo naučilo koliko se stvari u Srbiji sporo kreću, i raspršilo neke snove o napretku“, naglašava on.

Nemanja redovno prati dešavanja u Srbiji preko društvenih mreža.

„Pratimo najviše preko socijalnih mreža i kroz kontaktiranje sa prijateljima. Ne propuštamo šou „24 minuta“ sa Kesićem, koji u poslednje vreme i ne mora da bude puno duhovit, jer je politička scena sama po sebi nadrealna i satirična. Mislim da mi najviše smeta što ovakva situacija onemogućava ljudima da budu politički pismeni. Sećam se da sam kao dete slušao polemike koje su moji roditelji vodili sa prijateljima, i kako sam zamišljao da tu ima dosta supstance, dok mi se čini da ovo što imamo danas uopšte i nije politika, i da je apatija postala normalno stanje“, priča Nemanja.

Otkrio nam je i koliko ljudi u Americi znaju o Srbiji i da li su uopšte čuli za našu zemlju.

„Rekao bih da dosta ljudi i ne zna za Srbiju, često je mešajući naziv sa Siberijom, i nekom mnogo hladnom klimom, što je poprilično relativno kada dolazi sa njihove strane, s obzirom da je u Južnoj Karolini subtropska klima. Starije ljude testiramo time što predstavimo da smo iz Jugoslavije, i najčešće znaju o čemu se radi. Pojedini ljudi znaju vrlo dobro modernu istoriju Srbije, i često nas iznenadi kontekst u koji se smešta cela komplikacija oko građanskog rata devedesetih, pa i kroz sopstvenu priču naučimo nešto novo o sopstvenoj zemlji i rezimiramo svoju prošlost i odrastanje. Osećamo se pomalo ponosno kada neko zna da je Tesla poreklom sa naših prostora, i malo više delom slagalice kada se vode priče o Đokoviću“, naglašava Nemanja.

U okruženju, kaže, nemaju puno ljudi koji su poreklom iz Srbije ili zapadnog Balkana.

„Dešavalo nam se da upoznamo nekoliko njih, sa kojima smo u povremenom kontaktu. Za neke od njih smo shvatili da nemamo puno zajedničkog, pa nam nisu bili zanimljivi za druženje. Trudimo se da posmatramo sve ljude jednako, bez obzira odakle dolaze, i cenimo one koji nas tako tretiraju. Odmah je jasno da mi ovde ne možemo živeti kao što smo živeli u Srbiji. Čak i da možemo, pitanje je koliko bi imalo smisla, i da li bi vodilo u marginalizaciju i izolaciju. Prirodno je da smo mnoga shvatanja i iskustva doneli sa sobom, i trudimo se da ih približimo onima koji su rođeni ovde. To je ono što nam je stvarno zanimljivo“, naglašava Nemanja.

Nemanja nam je ispričao i kako je izgledao njihov put kada su prvi put došli u Ameriku.

„Pošto smo došli bez ikakve lične imovine, morali smo da krenemo iz početka i da se korak po korak upoznajemo sa novim okruženjem. Ja sam morao da prođem kroz administrativni proces dobijanja dozvole za rad, koji je prilično komplikovan kada niste upoznati sa ovdašnjim sistemom. Nakon dobijanja dozvole, počela je i moja potraga za poslom u domenu grafičkog dizajna.  Trenutno sam zaposlen u jednoj marketing agenciji, ali takođe radim i frilens projekte za klijente širom SAD“, priča nam Nemanja. 

Ono što mu najviše smeta tamo jeste saobraćaj, kaže on.

„Najteže nam pada činjenica da smo svakodnevno zavisni od automobila. Saobraćajani sistem u većini naselja je napravljen tako da je skoro u potpunosti podređen automobilima, bez kvalitetnih alternativa. Klima je dosta drugačija u odnosu na ono na šta smo navikli. U pitanju je suptropska klima, što znači veoma vruća leta i blage zime. Vazduh je veoma čist i ima dosta šuma i zelenila. Grad izlazi na okean, što životni stil čini laganijim i okrenutim uživanju“, ističe Nemanja.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Nova priča u rubrici #nasiljudiusvetu na portalu @danas.rs #ListDanas

Објава коју дели Dnevni list Danas (@danas.rs) дана 30. Јан 2020. у 6:34 PST