Pooštravanje krivičnih sankcija – potreba ili obična demagogija?

Verovatno su ovi podaci naveli ministarku pravde Maju Popović da najavi pooštravanje kazni za nasilje u porodici. Ipak, postavlja se pitanje da li je puko donošenje zakona i pooštravanje postojećih kazni zaista dovoljno da se smanji broj femicida.

Međutim, čini se da donošenje zakona, pa čak i njegovo sprovođenje, ne daju željene rezultate, već naprotiv, svake godine imamo ili porast ili stagnaciju kada su krivična dela sa obeležjima nasilja u porodici.

Ona je najavila niz pooštravanja zatvorskih kazni kroz izmene Krivičnog zakonika, pa je tako najavila da je predloženo da se neke kazne povećaju za duplo. dok je za krivično dela iz grupe dela protiv polne slobode najavljena mogućnost doživotne kazne zatvora.

Iako je pooštravanje kazni za određena krivična dela nekada poželjno, to nikada ne bi smelo da postane jedini instrument u pokušaju smanjenja krivičnih dela.

Vida Petrović Škero i Slobodan Beljanski – običan populizam

Kada god imamo neki nerešiv problem, političari najavljuju ili predlažu drakonske kazne

Ministarka pravde nije jedina koja je posegla za ovakvim rešenjem.

Predsednik republike je tako, u slučaju ubistva devojčice D.I. (2) iz Bora, izjavio da bi on lično uveo smrtnu kaznu, ali da ga je, eto, Ana Brnabić umolila da se odustane od takve ideje, jer smo mi deo Saveta Evrope koji striktno zabranjuje smrtnu kaznu, što je ujedno bio jedan od uslova da uopšte budemo primnjeni u ovo telu.

Nekadašnja predsednica Vrhovnog Suda Vida Petrović Škero za Danas kaže da praksa i u svetu i kod nas pokazuje da povećanje kazni i represivnih mera, bez uključenja drugih segmenata društva i ostalih institucija nikada nije dala rezultate.

„Ključ rešavanja problema je u prevenciji, tj. preduzimanju radnji da do krivičnog dela uopšte ne dođe. Problem nasilja u porodici nije samo kriminološki problem, već društveni i socijalni. U našem društvu je uvreženo mišljenje da je otac, tj. suprug vlasnik porodice i onaj čija se reč ne preispituje. To ne može da se reši pooštravanjem kazni. Kada stignemo do sankcionisanja tada je već kasno, jer je delo već izvršeno. Pored policije i tužilaštva neophodno je uključiti i ostale institucije i stručnjake iz raznih oblasti. Mi sada imamo procenu bezbednosti, ali se postavlja pitanje da li jedan policajac može da da kvalitetnu procenu. Sama zabrana prilaska, koja se izriče napadaču, takođe nije dovoljna, jer onaj ko je besan i rešen da nešto učini, on će to uraditi uprkos toj zabrani“, kaže Petović Škero.

Ona navodi da Centar za socijalni rad mora mora da preduzme aktivniju ulogu u rešavanju ovog problema.

„Država mora da počne aktivno da reaguje, sudijama koje učestvuju u brakorazvodnim parnicama takođe moraju da se daju određena ovlašćenja, jer obično odatle počinju problemi. Trebalo bi da se uvedu obavezne mere psihijatrijskog lečenja, procena besa…to moraju biti alati koji će da preduprede posledice koje nekada mogu biti fatalne. Mi imamo države u svetu za koje se za određena krivična dela izvršioci kažnjavaju smrtnom kaznom koja se izvodi na najbrutalnije moguće načine, kao što je, recimo, kamenovanje do smrti. Ali čak ni takve mere ne doprinose tome da se tamo ta dela ne čine. Kod nas se takođe uvek reaguje tek kada se desi nešto strašno. Imali smo pre nekoliko godina, da je auto pun mladih upao u reku na Adi Huji. Nakon toga su se pooštrile neke kazne za saobraćajne prekršaje, ali nama mladi i dalje ginu na putevima, jer se ne radi na edukaciji i prevenciji. Što se mene lično tiče izjave naših političara su čist populizam i ništa više, a pravo i populizam nikada ne idu zajedno“, objašnjava Vida Petrović Škero.

Advokat Slobodan Beljanski je vrlo sličnog stava kao i Vida Petrović Škero. On takođe smatra da puko povećavanje krivičnih sankcija niti je dalo niti će dati konkretne rezultate kada je sprečavanje krivičnih dela u pitanju.

„Pooštravanje kaznene politike i krivičnih sankcija ne može doneti željene rezultate. To je odavno već empirijski dokazano. Problem nasilja u porodici, femicida, zlostavljanja dece i ostalih krivičnih dela iz ove grupe je vrlo sistemski problem, pa isto tako zahteva i sistematski i planski pristup problemu. Potrebna je pre svega edukacija u najmlađim uzrastima, a tu je obrazovni sistem ključan. Nažalost, u obrazovanju se vrlo malo pažnje posvećuje ovom problemu ili se u potpunosti ignoriše.To što slušamo od naših političara je samo populizam i ništa drugo“, izričit je Slobodan Beljanski.

Ono što ostaje kao činjenica je da postojeći zakoni i pristup ovom problemu do sada nisu dali željene rezultate, a po rečima naših sagovornika neće ih dati ni u budućnosti ukoliko se u rešavanje ne uključe svi relevantni činioci u društvu. Demagogija nas do sada nigde nije dovela, pa se čini da neće ni u ovom slučaju.