Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić izjavio je danas da je Predlogom zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno da nasilniku, koji prekrši hitnu meru privremenog udaljavanja iz stana i zabranu prilaska žrtvi nasilja u trajanju od 48 sati, prekršajni sudija može da izrekne zatvorsku kaznu u trajanju do 60 dana.
Ako nasilnik kome je izrečena hitna mera od 48 sati prekrši tu meru biće odmah odveden prekršajnom sudiji koji može da mu izrekne kaznu zatvora do 60 dana, rekao je Ilić na sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Ilić je rekao da oni koji prete fizičkim, psihičkim ili bilo kojim drugim nasiljem jedino razumeju najdirektniju represiju i naveo i niz drugih novina koje se uvode Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.
On je rekao da će u policiji i u tužilaštvu biti formirane posebne organizacione jedinice koje će se baviti sprečavanjem nasilja u porodici, dok sudija neće moći da postupa u parničnom ili krivičnom predmetu, ukoliko nije prošao posebnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
Ilić je rekao da su specijalizovani državni organi dužni da vrše procenu rizika, pre svega policija koja prva dolazi u kontakt sa nasilnikom i žrtvom i da, na osnovu procene rizika i predviđenih procedura, eventualno izrekne hitnu meru udaljavanje nasilnika na 48 sati ili zabranu prilaska porodici, odnosni žrtvi.
Prema njegovim rečima, policajac je dužan da se istog trenutka obrati javnom tužiocu.
On je rekao da je 2008. godine tužilaštvo u Zrenjaninu počelo da uspostavlja takozvani „Zrenjaninski model“ koji će ubuduće biti primenjen u svakom osnovnom javnom tužilaštvu i višim javnim tužilaštvima.
To je poseban model koordinacije koji predviđa da se odluke javnog tužioca ne mogu donositi ukoliko se na konferenciji slučajeva, kojoj prisustvuju i predstavnici policije i centara za socijalni rad, ne razmene informacije i donese najbolja odluka u korist žrtve.
Koordinacioni model treba da doprinese brzoj razmeni informacija i valjanoj reakciji državnih organa ne samo kada je u pitanju proces, već da se vodi računa i o žrtvi i da se represivni organi, kakav je koordinaciono telo, koriste kao preventivni, rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, Zakonom je predviđeno da se vodi opsežna evidencija lica koja su vršila nasilje u porodici i koja su prijavljivana za nasilje u porodici.
Ilić je, govoreći o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, naveo da je u ovaj propis uneto nekoliko novih krivičnih dela kada je u pitanju nasilje, kao što je proganjanje, polno uznemiravanje, krivično delo koje se odnosi na prisilan brak, genitalno sakaćenje.
Za krivično delo nasilje u porodici pooštrene su kazne, kao i za krivična dela protiv braka i porodice i za jedan broj krivičnih dela protiv polne slobode, rekao je Ilić.
Odbor je prihvatio Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Predsednik Odbora Meho Omerović je rekao da će ovo skupštinsko telo kontrolisati kako se sprovodi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i pratiti postupanje svih nadležnih organa pri primeni ovog Zakona.
On je rekao da „ima bojazan“ kada je u pitanju postupanje policije i tužilaštva, jer je i do sada u velikom broju slučajeva postojao problem pri sprovođenju određenih zakona.
Poslanica Dosta je bilo Tatjana Macura, poslanica Srpske napredne stranke Ljiljana Malušić i predstavnica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović predložile su da se evidencija podataka o slučajevima nasilja u porodici trajno čuva, a ne samo pet godina kako je predloženo zakonom, jer bi nasilnik posle pet godina mogao da ponovi delo.
Macura je zamerila što je predloženo da se u plenarnom zasedanju vodi objedinjena rasprava o četiri zakona, među kojima je i Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer je, kako je navela, nasilje u porodici „velika tema“.
Nigde u obrazloženju Zakona ne postoji statistika na koju se pozivate, koji su doukumenti i prakse doveli do toga da postoje ovakva rešenja, rekla je Macura.
Ignjatović je rekla da nisu zadovoljni ponuđenim rešenjima kada je u pitanju njihova praktična primenljivost i navela da ona moraju da budu precizirana.
Sem prekršajne odgovornosti onih koji upravljaju državnim organima za neprijavljivanje nasilja ni za jednu drugu aktivnost koja je predviđena ovim Zakonom nema nikakve odgovornosti.
Predlažemo da se uvede disciplinska odgovornost kao teža povreda radne obaveze ako se ne ponaša u skladu sa ovim Zakonom, rekla je Ignjatović.
Ona je ocenila da u hitnim merama koje su predložene nedostaju rešenja koja omogućavaju da se one izvrše, i između ostalog, navela da učinilac mora da zna šta ga čeka ako prekrši meru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
