Popis u Srbiji: Zašto se neki Romi izjašnjavaju kao Romi, a neki ne?

Joca Nikolić je iz Sombora, muzičar je i ima 61 godinu. Otkako zna za sebe izjašnjava se kao Rom. Takvi su mu porodični koreni, tako se, kaže, oseća. I ne osuđuje one Rome koji se na predstojećem popisu neće tako izjasniti: „To je lična stvar, može slobodno da se izjasni i kao Mađar“, kaže Nikolić.

On smatra da nikakve prednosti nema u izjašnjavanju o nacionalnoj pripadnosti i kaže da ne očekuje nikakve beneficije zato što se izjašnjava kao Rom. „U nekim ranijim vremenima niko i nije pitao za nacionalnu pripadnost, nije to bilo toliko naglašeno. Tek je posle devedesetih postala moda da se svako izjašnjava i traži svoja prava“, kaže Nikolić.

Zašto se negira romsko poreklo?

Različiti su razlozi zbog kojih neki ljudi ne žele da se izjasne kao Romi, kaže za DW predsednik romskog Nacionalnog saveta Dalibor Nakić. „Deo njih se plaši da tako ne budu izloženi diskriminaciji, a deo je vremenom dostigao potpunu društvenu integrisanost, pa smatraju da će u društvu biti više cenjeni, uvažavani i uspešniji ako se ne izjašnjavaju kao Romi. Mimikrijska reakcija je za neke ljude, po njihovoj logici, način da ostvare bolji položaj u društvu“, kaže Nakić.

On ukazuje da postoji i značajan broj mešovitih brakova, pa se neretko dešava da deca iz tih brakova negiraju romsko poreklo, a sve to zbog uticaja sredine, vršnjaka i slično. „Ipak, raduje nas činjenica da sve više Roma s ponosom ističe svoje romsko poreklo. Romska zajednica vremenom polako, ali sigurno dostiže nivo emancipacije i kolektivne svesti da biti Rom nije sociološki hendikep niti sramota“, kaže Nakić i najavljuje da će, povodom popisa stanovništva, biti sproveden čitav niz kampanja.

Na popisu 2011. godine se, inače, oko 147.000 ljudi izjasnilo kao pripadnici romske nacionalnosti. To je treća po broju grupa, odmah iza Srba i Mađara.

Važno je slobodno se izjasniti

Danica Abraham, iz Republičkog zavoda za statistiku, načelnica je Odeljenja statistike u Subotici koje pokriva i opštine Ada, Apatin, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta i Sombor. Ona najavljuje da će, u saradnji s Nacionalnim savetom Roma, na terenu biti angažovani i romski asistenti, kao podrška popisivačima u romskim naseljima.

„Važno je da se svi građani obuhvate popisom, kao i da se slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti“, naglašava Abraham.

I neki drugi gradovi i opštine dostavili su Republičkom zavodu za statistiku zahteve u kojima traže angažovanje pomoćnih popisivača romske nacionalnosti.

Biti vidljiviji u zajednici

Nikola Mitrović (28) iz beogradske nevladine organizacije Romska inicijativa za održivi razvoj, nada se da će se na ovom popisu veći broj Roma i Romkinja opredeliti da se izjasne kao pripadnici romske nacionalne manjine, jer to, kaže, utiče na celokupnu zajednicu: „Kroz angažovanje ćemo stvoriti neku bolju sliku o nama (Romima) i samim tim ćemo biti vidljivi u zajednici, pa i šire.“

Na popisu stanovništva u Srbiji angažovano je 2.200 instruktora, 15.000 popisivača, 161 popisna komisija – što je ukupno oko 20.000 ljudi. I Mitrović će raditi kao popisivač. Za popis je, kaže, saznao putem društvenih mreža: „Da bih radio kao popisivač morao sam da izvadim potvrdu iz SUP-a da nisam osuđivan i da se ne vodi krivični postupak protiv mene, morao sam da priložim original diplome i državljanstvo.“

„Nikoga ne treba ubeđivati“

Jedan od onih koji su već radili na popisu 2011. je Petar Nikolić iz vojvođanskog sela Silbaš. Taj pedagoški asistent i nastavnik romskog jezika danas ima 62 godine i kaže za DW da je rad na popisu bio lepo iskustvo.

On, međutim, smatra da ne treba nikoga ubeđivati da je pripadnik bilo koje nacije: „Malo je bez veze da mi treba da idemo u romska naselja da ubeđujemo Rome da su Romi. Što bi meni neko govorio da sam Rom!? Pa zar nisam?“