Poplava ih spasla od zaborava

– Nisam stigao da gledam televiziju, ali su mi ispričali da je RTS javio na dan najžešćeg vodostaja Pčinje da je Trgovište naselje u Vranju. Iako smo mi od Vranja udaljeni oko 60 kilometara. Eto, i to je možda najbolja ilustracija koliko oni iz prestonice znaju gde se mi nalazimo – veli Dragoljub Bogdanović, žitelj Trgovišta, opštine koja prema poslednjem popisu iz 2001. godine ima 6.136 stanovnika. Statistika govori da je 1948. godine u opštini živelo čak 24.000 stanovnika. Od tada je počeo talas devastacije ovog područja u pogledu broja stanovnika. Statistika govori da je između popisa 1991. kada je ovde živelo 7.115 ljudi, i poslednjeg 2002. u 35 naselja trgoviške opštine broj stanovnika smanjen od deset do 50 procenata, a samo u sedam naselja zabeleženo je povećanje od četiri do 10 procenata.

– Do 2000. godine imali smo blizu hiljadu zaposlenih u pogonima Jumka, Simpa i Koštane, danas plate primaju samo policajci, prosvetni radnici, lekari i opštinari. U funkciji je samo pogon Simpa u Radovnici selu iznad Trgovišta gde je broj zaposlenih i uvećan –objašnjava nam Petar Ristić. On navodi da opština polako odumire da ljudi zbog ekonomske i svake druge besperspektivnosti odlaze u Vranje, a oni koji su imućniji i u Niš, Paraćin, Jagodinu … Zvanični podaci su neumoljivi i ukazuju da čak 51 procenat od radno sposobnog stanovništva nema posla. Ilustracije radi i podatak da je 1961. godine na ovom području živelo 48 stanovnika na kvadratnom kilometru, a 2002. samo 18.

I onda, kao u kakvom proviđenju po kome i „bog na sirotinju diže ruku“, 17. maja pomahnitala reka Pčinja je napravila haos. Samo u jednom danu palo je preko 40 litara kiše po kvadratnom metru. Kozjedolska i Lesnička reka koje su pritoke Pčinje dovele su do poplavnog talasa koji je najpre srušio jedan most, a potom je bujica krenula ka Trgovištu noseći sve pred sobom. U baraci koja je bila na nekoliko stotina metra od same varoši pored Pčinje u tom trenutku nalazili su se Radovan Zlatković (61), Vukosava Stamenković (45) i Dejan Tasić (29).

– Gledao sam bespomoćno kako reka nosi sve pred sobom. U bujici su nestali za samo nekoliko minuta Radovan i Vukosava. Ja sam imao sreće da se uhvatim za drvo koje je virilo iz reke i da se spasem sasvim sigurne smrti – podseća se suznih očiju Dejan Tasić. On je u reci bio skoro tri sata dok ga nije spasio Miodrag Popović. Popović priča da se oko struka vezao konopcem koji je na obali bio zakačen za drvo i da se onda spuštajući se u reku do grla približio Dejanu. Operacija spasavanja trajala je gotovo dva sata. Danas to je povod za trajno prijateljstvo između dvojice Trgovištanaca. Dejan će 17. maj slaviti kao dan kada se ponovo rodio, a prvi gost toga dana biće mu Miodrag.

– Situacija je sada mnogo bolja, ali i dalje nam nedostaje pomoć pre svega u finansijskim sredstvima za obnovu infrastrukture. Do sada je na žiro račun opštine stiglo oko 40 miliona dinara, a šteta koju i dalje procenjujemo biće veća od milion evra – govori gotovo u prolazu predsednik opštine Vlasta Petrović.

Najteža je i dalje situacija u selu Kozji dol. Samo ime sela govori kako se do njega dolazi, a pošto je srušen most sada se hrana i namirnice doturaju uz pomoć pripadnika vojske i specijalnih jedinica MUP-a Srbije koje su odmah priskočile u pomoć stanovnicima Trgovišta. Pčinja se vratila u svoje korito, ostavljajući mnogo povoda za proveru dileme: Ima li spremnosti da država ovoj opštini juga Srbije pomogne strateški a ne samo na otklanjanju posledica onoga što se zove elementarna nepogoda.

– Pamtimo poplave iz 49. 65. i 75. ali nikada nije pričinjena ovolika šteta. Nesreća se desila u vreme ekonomske krize pa nam utoliko više znači svaka pomoć, ali i činjenica da nismo zaboravljeni – kaže Radoslav Jordanović, predsednik SO Trgovište. Do poplave u Trgovištu je pored ekonomske vladala i politička kriza. Vladajuća koalicija se raspala, jer jedan odbornik DS-a, nije želeo da prisustvuje sednicama lokalnog parlamenta. Od 25 odbornika tesnu vladajuću većinu su činili G17 plus sa pet, te SPS i DS sa po četiri. Očekivala se odluka Vlade Srbije o uvođenju privremenih mera i raspisivanju vanrednih lokalnih izbora, a onda se desila elementarna nepogoda koja je bar za sada pomorila političke neistomišljenike.

– Ma ko sada razmišlja o tome. Važno je da iskoristimo građevinsku sezonu i što pre popravimo mostove, a onda će biti vreme i za politiku – komentariše se po lokalnim kafanama u Trgovištu odakle svi bacaju pogled na ulicu gde stižu šleperi sa vodom i hranom.

Novac je nevidljiv, jer on „leže“ na žiro-račun, ali ovdašnji stanovnici s pažnjom svakodnevno tefterišu koliko novca ko uplaćuje. S pažnjom se po kafanama gledaju sve informativne emisije u kojima se javlja o upućenoj pomoći.

– Moraće da se vodi računa o potrošnji, jer mi nikada ovoliku količinu para nismo u budžetu imali. Valjda će i ovi koji novac daju kontrolisati njegovu potrošnju u protivnom ko zna šta može da se desi – kažu Trgovištanci, znajući da zbog loše ekonomske situacije i neplaćenih računa za struju i zgrada lokalne samouprave bila isključena sa elektro mreže. Zvanična statistika govori da žitelji Trgovišta od prosečnog bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika u Srbiji uživaju samo jednu petinu.

„Ono što mi sami nismo umeli da uradimo kako bi skrenuli pažnju na naše probleme uradila je reka Pčinja. Ko zna možda i mi shvatimo da možemo nešto i sami za sebe da uradimo“, kaže Vlada Ristić iz Trgovišta.

Most na poklon

Vlada je Trgovištu odobrila petnaest miliona dinara, grad Beograd tri, a Novi Sad pet miliona uz veliku donaciju u hrani i pijaćoj vodi. Pomoć su uputili i kompanije Jat, MK komerc, grad Vranje te Poslovni klub „Privrednik“.

– Našim komšijama iz Trgovišta kompanija Tončev gradnja doniraće ceo jedan most. Mislim da je to naša obaveza, i mi to možemo – veli predsednik opštine Surdulica i vlasnik građevinske kompanije Novica Tončev.