Poplave nisu mogle da se spreče, ali je šteta mogla da bude manja

On napominje da se od 1985. godine u Srbiji u potpunosti stalo sa ulaganjima u preventivnu infrastrukturu, te da se na tome počelo raditi tek 2014, nakon tadašnjih poplava.

– Pre toga ne samo da se nije gradila nova infrastruktura, već se nije radilo ni na održavanju postojeće koja je propadala u periodu od 30 godina. Nismo mogli da sprečimo ni štetu od poplave 2014. godine, ali je ona mogla da bude manja – naglašava Blagojević, koji je te godine imenovan za direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, kasnije preimenovanu u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima.

Naš sagovornik ističe da je u prethodnih šest godina uloženo blizu 120 miliona evra u obnovu i unapređenje preventivne infrastrukture za zaštitu od poplava i u izgradnju nove.

– U više od 105 opština i gradova su rađene intervencije na preko 60 lokacija. U nekima se radi obnova postojeće infrastrukture, negde jačanje i unapređenje. Svuda gde smo radili intervencije ili nije bilo problema, odnosno poplava, ili ih je bilo znatno manje – kaže Blagojević.

On naglašava da su poplave ovih dana neuporedive sa onim iz 2014, te da nikako ne možemo reći da se ponovio „isti scenario“.

– U Ljuboviji je palo 200 litara kiše po metru kvadratnom za 24 časa, ne možemo ni izbliza da govorimo o sličnom scenariju. U delovima opštine Lučani imali ste nivoe reka više za 50, 60 centimetara nego u vreme pređašnji poplava. Neuporedivo su intenzivnije padavine u kraćem vremenskom periodu nego što je to ikada ranije bio slučaj. U Ljuboviji konkretno je samo u junu palo kiše koliko padne za čitavu godinu – ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li je još nešto moglo da bude urađeno i ima li država prostora za nove intervencije, odgovara potvrdno.

– Naravno da ima prostora i to puno. Međutim, svaka ta intervencija traži ozbiljnu pripremu. Na primer, u Šapcu i Bogatiću, gde je bilo kritično 2014. i gde se narod sakupio noseći džakove da zaustavi nabujalu reku, urađen je nasip dužine 24 kilometra. Međutim, samo priprema tog projekta je trajala četiri godine, a izvođenje radova godinu i po. Ne postoji nijedan infrastrukturni projekat koji može da se uradi preko noći. Projektna dokumentacija, prethodne analize, pravno-imovinski odnosi, za sve je potrebno vreme – naglašava Blagojević.

On podseća da je sliv Kolubare 2014. pretrpeo najveću štetu objašnjavajući na tom primeru koliko je novca i vremena potrebno da se u cilju zaštite i prevencije izvedu radovi.

– U celoj Srbiji je tada bila šteta 1,7 milijardi evra, a samo u slivu Kolubare između 900 miliona i milijardu. Tada je urađena analiza celog sliva kako bi se utvrdile sve lokacije na kojima je bila potrebna neka intervencija. Studija je pokazala da su neophodna ulaganja u visini od 200 miliona evra, s tim što je za realizaciju svih ti intervencija, prema proceni studije, potrebno 20 godina. Dakle, tu nije faktor samo novac već i vreme. Da li je reč o tehničkim merama, pošumljavanju, planiranju… sve to traži vremena. Tu postoji veliki broj privatnih vlasnika sa kojima treba da se napravi dogovor pod kojim uslovima je moguće na njihovoj imovini uraditi nasip – objašnjava Blagojević.

Prema njegovim rečima, u slivu Kolubare je potrebno uraditi nasip dužine 32 kilometra a projektovanje je u toku. On dodaje da je u Lučanima završena intervencija i na levoj i na desnoj obali „i ni kap vode se nije izlila ovih dana, jer je celokupna investicija realizovana“.

Lokalna samouprava procenjuje štetu

– Lokalne samouprave rade procenu štete na svim objektima na kojima je zabeležena šteta. Na osnovu toga će biti urađen program obnove. Objekti na kojima je nastala šteta će biti kategorizovani u kategorijama od jedan do pet, s obzirom na obim štete. Za svaku kategoriju je predviđena visina pomoći države i svakome će ta pomoć biti isplaćena. Opštine već rade procenu štete i građani se prijavljuju – kaže Marko Blagojević, upitan kome građani koji su žrtve poplave mogu da se obrate i šta mogu da očekuju.