Vodostaj Dunava će se povećati i u Srbiji: Možemo li da očekujemo poplave kao u centralnoj Evropi?

„Na severu zemlje će vodostaji preći granicu redovne odbrane od poplava, ali opasnost od ozbiljnijih problema je minimalna“,  kaže za Danas hidrolog Dejan Vladiković.

Napominje da u Srbiji postoje dve granice odbrane od poplava, redovna i vanredna, koju ne treba mešati sa vanrednim stanjem koje se uvodi kad vanredna odbrana bude prevaziđena.

Prema njegovim rečima, već 19. septembra, na najuzvodnijoj stanici Bezdan kod Sombora, vodostaj će dosegnuti nivo koji zahteva redovnu odbranu od poplava.

Sledećeg dana, 20. septembra, isti trend će se primetiti kod Apatina i Novog Sada, a 21. septembra kod Bogojeva i Bačke Palanke.

„Vodostaji će nastaviti da rastu, ali ne očekujemo prelazak granice vanredne odbrane od poplava“, kaže Vladiković.

Na nizvodnim delovima toka, od Slankamena do Beograda, vodostaji će se povećati, ali neće dostići kritične vrednosti.

„Rad hidroelektrane Đerdap dodatno smanjuje mogućnost uvođenja redovnih mera odbrane od poplava u tom delu Dunava. U Beogradu i okolini osećaće se blagi porast vodostaja, ali neće biti potrebe za ozbiljnijim merama“, dodaje Vladiković.

Iako se talas povećanog vodostaja očekuje od 22. septembra, on neće uzrokovati ozbiljne posledice.

Vrh talasa će najpre biti zabeležen na severu, kod Bezdana, a zatim će se do 26. septembra proširiti do Novog Sada, a kod Zemuna 27. septembra. Nakon toga, vodostaj će početi polako da opada.

„Topljenje snega koji je nedavno pao u Alpima, zbog toplog vremena koje dolazi, usporiće opadanje vodostaja, ali naglih promena neće biti“, objašnjava Vladiković.

Što se ostalih vodotokova tiče, padavine su donekle popravile hidrološku situaciju, dovoljno da se ukinu upozorenja na niske proticaje i niski plovni nivo na reci Savi. Sava će doživeti porast, ali znatno manji nego Dunav.

Poplave centralnoj Evropi

Ciklon koji je nedavno pogodio centralnu Evropu izazvao je daleko veće posledice nego što će ih biti u Srbiji. Velike količine padavina zabeležene su u južnoj Bavarskoj, Austriji, Češkoj, južnoj Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

„U ovim zemljama su padavine dostigle između 100 i 300 milimetara po kvadratnom metru, što je jedan od najjačih talasa u istoriji osmatranja“, kaže Vladiković.

Sneg u Alpima dodatno je otežao situaciju, jer je u pojedinim delovima Austrije palo do metar i po snega, što je neuobičajeno za ovo doba godine. Ovi vremenski uslovi doveli su do pucanja brana i razorene infrastrukture u centralnoj Evropi.

„Neki rečni tokovi su zabeležili najviše vodostaje u istoriji, a posledice ciklona uključuju ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu“, dodaje Vladiković.

Iako je situacija u centralnoj Evropi alarmantna, Srbija je, prema rečima Vladikovića, imala sreću jer su prethodna dva meseca bila izuzetno sušna. To je omogućilo koritima naših reka da prime veću količinu vode bez većih posledica.

„Niski vodostaji koje smo imali tokom sušnog perioda stvorili su dovoljno prostora u koritima reka, što nas sada štiti od većih problema“, zaključuje Vladiković.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) već je izdao upozorenja i u stalnom je kontaktu sa nadležnim institucijama, a kako Vladiković kaže situacija je prepoznata još prošle nedelje.

Na levoj obali Dunava nadležnost ima preduzeće „Vode Vojvodine“, dok je za desnu obalu odgovorno preduzeće „Srbija Vode“.

„Prema najavama, nema nepoznanica u pripremama za nadolazeći vodeni talas, a redovna odbrana od poplava već je planirana u pojedinim delovima zemlje“, kaže Vladiković.