Da li ove zime možemo da očekujemo poplave izazvane izlivanjem reka?

Poplave, prema dostupnim informacijama u ovom času, izgleda, neće biti zbog rasta vodostaja Lima. Do porasta vodostaja te reke došlo je, kako je saopšteno, zbog obilnijih padavina na teritoriji Crne Gore, a to je bio razlog da se na sednici Štaba za vandredne situacije opštine Prijepolje proglasi vandredna situacija na teritoriji Prijepolja, Velike Župe, Ivanja i Brodareva.

Kako se navodi, Lim je trenutno u svom koritu i za sada nema opasnosti od izlivanja.

Poplave planinskih reka na jugu Srbije

Ipak, ovo ne bi bio prvi put da se planinske reke izliju na teritoriji Srbije. U stvari, bio bi to treći put ove godine da dolazi do poplava na jugu Srbije.

Naime, početkom ove godine proglašeno je vandredno stanje u više gradova na jugu Srbije. U Novom Pazaru su bila čak i dva smrtna slučaja zbog poplave, u Kosovskoj Mitrovici je tada evakuisano 120 porodica. Vandredno stanje bilo je proglašeno u sedam opština.

Kasnije, u junu, situacija je bila još gora, vandredna situacija bila je proglašena u čak 56 gradova i opština, a evakuisano je više od 300 ljudi. Bujice su tada uništile puteve, mostove, oštećena su bila i domaćinstva, delovi pojedinih gradova su ostajali bez vode.

Zašto dolazi do poplava na planinskim rekama?

Kako navodi hidrolog Dejan Vladiković, izlivanje i planinskih i ravničarskih reka može da bude opasno, razlika je samo u načinu formiranja poplavnog talasa.

Nije neobično da se Lim izlije u ovom periodu godine, često se beleži porast njegovog vodosataja u novembru i decembru.

„Razlog za to je što Lim, kao i Ibar, kod nas dolazi iz Crne Gore. Vrlo često se većina ciklona formira u Jadranu i stižu iz tog pravca donoseći puno padavina na crnogorskim planinama, gde se sve formira i i stiže kod nas“, kaže Vladiković i dodaje:

„Naš RHMZ kad je potrebno izda upozorenje i onda se to distribuira Sektoru za vandredne situacije pri MUP-u, kao i javnim preduzećima, koja shodno svojoj teritorijalnoj nadležnosti to daju onima koji su zaduženi za određene regione. Tako da, kada smo mi videli šta će se desiti na Limu, upozorili smo njihov nacionalni centar za upozoravanje, nakon čega su oni sprovodili mere odbrane“, navodi Vladiković.

Istovremeno, ugroženost u ravničarskim delovima je u slivu Dunava i Save. Ravničarske reke imaju sporiji režim nastanka i formiranja talasa.

„Gledajući situacije u Hrvatskoj i Sloveniji imate vremena da najavite šta će biti sa Savom i u, na primer, Sremskoj Mitrovici i Šapcu. Što se tiče Dunava, možete gledati Nemačku i Austriju i imaćete dovoljno vremena da kažete kada će kod Sombora da se približi redovnoj odbrani od poplava. Tako da su tu situacije malo lakše, jer razvoji nisu toliko nagli kao kod planinskih reka“, navodi Vladiković.

Danas je RHMZ javio da će vodostaj Lima opet porasti, ali da neće prevazići granicu vandredne odbrane. Upozorenja su ovog vikenda data i za Mlavu, Pek, Crni i Beli Timok, kao i za Južnu Moravu sa njenim pritokama, dok kiša ne pređe u sneg.

Temperatura će biti oko proseka za ovaj deo godine, ali će biti više padavina nego prošle zime.

Uticaj klimatskih promena na rizik od poplava

Klimatske promene povećavaju rizik od poplava, kažu klimaktolozi, što je u našoj zemlji već zabeleženo. Početak poplava su svakako velike padavine, koje su danas dosta ekstremnije nego što smo ih imali u prošlosti.

„Karakteristika ekstremnijih padavina jeste ta da za kratak vremenski period dobijamo veću količinu padavina. Druga stvar je da beležimo veću količinu padavina u zimskom periodu nego pre, zbog čega su zimske poplave učestalije“, navodi klimatolog Vladimir Đurđević i dodaje:

„Razlog zbog kojeg u ovom periodu imamo više kiše jeste taj što je temperatura vazduha viša. Za jedan stepen više temperature vazduha možete imati sedam odsto više vodene pare. Što je atmosfera toplija to možete u vazduhu imati više vodene pare i mogu se stvoriti uslovi da padne više kiše. Klimatske promene i zagrevanje planete povećavaju i rizik od poplava“, objašnjava Đurđević.

Đurđević kaže da ćemo u narednih 30 godina videti dodatnu promenu klime i zagrevanje od još jednog stepena, što znači da će svi ovi rizici biti izraženiji, češće ćemo se susretati sa poplavama i verovatno trpeti veće štete.

„Jedini način da se od svega toga odbranimo jeste da se prilagođavamo. Moramo praviti sisteme za odbranu od poplava koji su adekvatni za ekstremnije padavine. U pojedinim zemljama Evrope čak i sklanjaju bedeme za odbranu od poplava na nekim lokacijama, puštaju reke da se izliju po određenim  površinama koje su manje rizične, vraćaju se neke prirodne retenzije“, navodi Đurđević.

Teško je reći da li se ove zime mogu očekivati poplave, ali svaki put kada se ekstremne padavine pojave kod nas, postoji izrežen rizik od poplava.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.